Bilo je par prelomnih trenutaka u mom životu gde sam se probudila i shvatila da se nešto u meni promenilo. Da sam naučila neku lekciju koja je čekala da bude naučena. Bukvalno se desilo iznenada. Ne mislim na ono kad se menjamo postepeno vremenom. Nego mislim na ono kad se probudiš jedno jutro i - TRAS! Samo se osetiš drugačije. Uglavnom se to dešavalo posle nekih teških perioda ili emotivnih lomova. Taj prvi osećaj koji usledi kad registruješ promenu je apsolutni mir. Dobiješ neku sasvim novu percepciju sveta oko sebe. Odjednom ti postane sve jasno. Kao da lebdiš par metara iznad zemlje. Osetiš kako je sve u redu. Jer jeste sve u redu, samo što to ranije nisi umeo da vidiš. 

Odmah nakon toga počneš sebi da se dopadaš. I to se dopadaš sebi svaki dan, po ceo dan. Tada emituješ neku energiju zbog koje se ljudi ''lepe'' za tebe. Izgovaraš neke rečenice koje ne liče na one koje bi tvoj mozak umeo da smisli. Tada si prepun nekog razumevanja i blagosti koje inače ne poseduješ. To stanje je nirvana. I to stanje ne traje dugo. Nakon njega ponovo uplovljavaš u svakodnevicu.

Često razmišljam da li bih birala drugačiji život da mogu. Ne znam zašto mi se to pitanje stalno vraća, jer je odgovor uvek isti. Ne bih. Valjda se preslišavam jer ni u šta više nisam potpuno sigurna. 

Tako to ide sa godinama. Što si stariji, to si manje siguran u bilo šta.

Volim svoj život i što sam ja baš ja, iako često sebi nisam simpatična. Opet, to sam ja i svakog dana učim da zavolim po još jedan komadić sebe koji mi se do tada nije dopadao. Jer na kraju dana, sebe ću da nosim na leđima do kraja puta.

Ali ko sam ustvari ja? 

- Imam 47 godina. Još 3 godine, pa 50. Znači, ja sam osoba koja ume da sabira.
- Ja sam nekome majka, nekome ćerka i nekome sestra.
- Trenutno nisam ničiji životni partner niti devojka, ali jedva čekam to da postanem.
- Zaljubljena sam u život, radujem se iskreno svakom novom danu.
- Volim ljude i verujem u čuda. Zato se meni čuda i dešavaju.
- Važna su mi prijateljstva.
- Volim lepe stvari i lepe ljude. Te stvari i ljudi ne potpadaju pod onaj usvojeni koncept lepote. Uglavnom imaju neke nepravilnosti, ali upravo zbog njih, meni su lepi.
- Obožavam haljine i plašim se dosade.
- Zaljubljujem se u događaje, rečenice, pesme, situacije, gradove, osobe, delove tela, godišnja doba. Zaljubljujem se u šta stignem, jer sam zaljubljena u osećaj zaljubljenosti.
- Kad sam setna, umem da slušam satima Joni Mitchell ili Billie Holiday.
- Obožavam kafane, duga ispijanja kafe, smislene razgovore, pogled kroz trepavice, zavođenje i glasan smeh.
- Volim putovanja, male pijace sa lokalnim specijalitetima, Istru, dobro vino, miris soli u vazduhu i kad me bude zrikavci na moru.  

Ali najviše od svega volim autentične i iskrene ljude koji se ne boje da žive život kao carevi. Koji su se pozdravili sa ziheraštvom još na rođenju. Koji, kada se sretnu sa novim izazovom, stanu ispred njega i namignu mu.

Volela bih jednog dana da budem u toj ekipi. Znam samo da dajem sve od sebe.

Ana Tokin