Milena Petrović: Budi mi skrovište

Grad
Hladan i mek
Njegovi godovi se šire u tvojim očima
Kao glatki koncentrični krugovi
Kada baciš kamen u vodu
Ne idi
Noć i njene izbledele rese isparavaju sa tvojih ramena
Isuviše boliš
Da ostaneš
Isuviše se uklapaš tu
Na prevoju vrata i nedosajanog mirisa
Da bi otišao
Ma budi tu
Nestvarno beo
I jasan
Kao glatki slap reči koji ti teče sa usana

Ostani još malo
Brani me od nakaza
Crnih kao grafika
Goropadnih kao otrovni prsti gustih četinara
Čuvaj me u sadašnjem trenutku
Koji liči na atelje
U kapilaru nekog paranormalnog Pariza
Grad
Curi ti iz očiju kao mastilo 
Razliva se u podsvesti
I preti kao kuga koja neće zaobići
Ni tebe
Ni mene
Ni ceo paranormalni Pariz
Dok lenji glagol novog dana kuca
Upornije
Zloslutno rekvijemski
Ja ne odustjem
Bojim ti grad u očima
Koji je crn kao grafika
Ne idi
Bojim ga svojom bednom maštom
Grad je pust
Nosim kofere 
Budi mi skrovište.




Нема коментара:

Постави коментар