Tekst: Milica Golubović

S predumišljajem sam zaobišla pisanje novogodišnje kolumne u decembru i sada kada je euforija splasnula, lampice svetle skraćeno radno vreme, želje su (re)definisane, odlučila sam da je trenutak za novogodišnje obraćanje i svečano zatvaranje još jedne kalendarske godine.

Sa velikim slovom K - Kalendarske jer je važno da negde sebi kažemo da to što je Zemlja napravila krug oko Sunca ne znači da i mi moramo da završimo svoj krug. Usput sebi zapisujem note to file: u redu je imati svoje krugove, vremenske dimenzije, paralelne koloseke i mimo ovih propisanih.

I zaista, sa ovakvim predubeđenjem i samoobjašnjenjem 31. decembar je bio upravo to – dan u kalendaru, jedan dan u kalendaru, ruku na srce rasterećen, u dobrom društvu i uz celodnevnu pratnju proseka, ali na kraju dana/noći samo to, još jedna noć u Beogradu kada se pozivanje taxija pretvorilo u neplanirani after-party uz blagu nervozu i mnogo negodovanja. Sve toliko poznato, predvidivo... oslobođeno očekivanja, naboja, jedan dan u kalendaru kakav sam baš želela da bude.   

U nadi za tim najboljim, januar provodim ležerno, čitajući knjige, skrolujući omiljene blogove, zapravo ne radeći ništa „pametno“. I tako naiđem na tekst o dosadi, sam naslov me odmah privuče - dosada je koncipirana kao neka vrsta luksuza koja je danas društveno neprihvatljiva, jer zaboga kako vam sme biti dosadno kada uvek ima toliko toga da se radi. U trenutku shvatam da ne mogu da se setim kada mi je poslednji put bilo dosadno neradeći ništa, a vrlo lako sam se setila koliko puta mi je bilo dosadno radeći nešto. Odmah sledi upozorenje ako uđete dublje u ovu temu šta je zapravo dosada i zašto je ona danas zabranjena - otvoriće vam se Pandorina kutija sa mnogo filozofskih objašnjenja, teorija i raznoraznih rešenja za ovaj „problem“. Zato vam ja ovde ostavljam quick fix koji glasi – zavolite dosadu, zavolite taj „luksuz“ koji imate da vam bude dosadno. 

Ilustracija: Marija Pecić

I tako ovog decembra u januaru želim vam ne sve što poželite već sve što vam je potrebno. Ostavite sebi malo belog platna, onako neplanski.

Za sve što (tek) dolazi,
Vaša Milica

Autorka: Milica Golubović

Dan za danom, mesec za mesecom, u trku, u hodu, i decembar je tu!

Iako ćete se složiti da vreme neosporno brzo prolazi, decembar ima tu svojevrsnu sposobnost da nas dočeka nespremne. Koliko god tokom godine radili, preskakali planine i mora, decembar nas dočeka sa pitanjem „da li smo bili (dovoljno) dobri ove godine“? 

Hajde da jednom konačno završimo ovu triviju novogodišnjeg preispitivanja i da odmah kažemo sebi bili smo dobri, bili smo odlični, bili smo sjajni u datom trenutku. Sve što smo mogli uradili smo. Imamo pravo da se opustimo, umotamo u lampice, ispijamo kuvano vino i gledamo unedogled omiljene filmove. Hajde da nas ne vežu očekivanja, nametnuti paramentri uspeha, sreće, mira. Hajde da napravimo agendu koja će umesto obaveza sadržati zagrljaje, drage ljude, duge šetnje, sve što što greje i ruke i dušu. Hajde da napravimo svoju Komunu.

Decembar nas dočeka i pita „kako ćemo obradovati drage ljude“? Gde pronaći nešto posebno i drugačije, nešto što će oduševiti i trajati. Izbora je mnogo, ali rekla bih da je pravih izbora zapravo veoma malo (valjda kao i za sve u životu). Veliki lanci prodaje, hipermarketi, tržni centri nas obasipaju „povoljnim“, „jedinstvenim“, „neponovljivim“ komadima kojih ima samo dve tri hiljade iliti dok ne isteknu zalihe. Od praznične euforije do praznične melaholije pređem u u samo „dva tri klika“ od toliko izbora i ničeg što me dotiče. Pomislih „to je to“ moraću ipak sama da napravim nešto, nešto što „dotiče“. I tako kao pravi millennial uđem na google i krenem sa magičnom rečenicom „how to…“ i  voilà  privuče me tekst sa naslovom 5 Uradi sam ideja za ukrase za Božićnu jelku i sjajnom estetikom.

Tekst odličan, fotografije insp.irišuće, sve lepo i koncizno objašnjeno, step by step, i pomislih kako je sjajno što neko nesebično deli ovakve ideje i uputstva. I tako klik za klikom shvatim da nisam na nekom DIY blogu već na sajtu online marketa! Polako ulazim u magični svet Komune i shvatam da su tu svi sjajni domaći umetnici, zanatlije, kreatori čije radove prepoznajem i kojima se divim (u međuvremenu sam se vratila od melaholije na euforiju). U trenutku se osećam kao da sam otkrila whole new world sitnica koje život znače, od aksesoara, kozmetike, kućne dekoracije i to sve handmade, domaće, prirodno, jedinstveno. 

Sada već u stadijumu potpunog ushićenja otvaram bezbroj prozorčića i razmšiljam ova sveća bi se odlično uklopila u bakinu dnevnu sobu, ove krpe će poslužiti mami u pripremi božićne porodične večere, a mojoj najboljoj drugarici moram kupiti ovaj poster da upotpuni onaj zid gde je Milena Dravić.

Svojoj najboljoj drugarici moram kupiti ovaj poster da upotpuni onaj zid gde je Milena Dravić... i tako lista stiže i do ukrasa za jelku koju moja mlađa sestra i dalje svake godine kiti s neopisivim uzbuđenjem, kafodržača Nespresso za mog brata koji je veliki ljubitelj kafe, ali još više organizacije i sređene kuhinje...

I na kraju kažem sebi uzmi taj serum za lice, zaslužila si.

Delim sa vama ovu novostečeno znanje i oduševljenje jednom Komunom gde osim divnih poklona možete pronaći tekstove sa uputstvima kako se nešto pravi, kako da unapredite svoje poslovanje, zašto je važno da budemo podrška ženama u biznisu… znam, definitivno sam vas kupila i već kuckate u svoje pretraživače Komuna market...

Kuckajte, tražite, čitajte, sigurna sam da će vas nešto na Komuni „dotaći“.

View this post on Instagram

A post shared by @komunamarket.rs