Ponašaj se jednom
Onako kako bih volela.
Ne traži me
Ako odem,
Jer možda sam otišla nekud neznano
Da pronađem sebe znanu,
Možda živim kao beskućnik da bih razumela značaj doma
Ili
Živim sa plemenima da bih razumela značaj zajedništva i suživota,
Ne traži me
Ako odem,
Jer možda mi se sve smučilo,
Možda mi je sve dosadilo ili me izneverilo,
Možda me je naljutila prolaznost svega, jer želim da nešto ostane i da prokleto ne prođe,
Možda se tvrdoglavo borim sa činjenicama umesto da ih samo prihvatim,
Možda ne mogu da smislim sebe i sva nežnost deluje grubo dok ne dešifrujem šta unutrašnjost poručuje,
Ne traži me
Ako odem,
Možda sam promenila boju kose
Stil oblačenja,
Možda negde ujutru pijem čaj
Gledam prolaznike
Pokušavam da budem neko drugi,
Jer je preteško da budem u svojoj koži, a treba mi bar prividan mir,
Možda nekud i učim nove stvari
Izlazim u susret strahovima
Hodam i ne stajem
Kako bih razumela da monotonija i komfor
Ubijaju sve ćelije, sve misli, sve reči;
Zbog toga nisam imala šta da kažem.
Ponašaj se jednom
Onako kako bih volela.
Ako se pobunim
Nemoj da me rušiš,
Možda mi treba borba protiv besmisla,
Haosa i nereda,
Možda mi treba da vičem negde jer sam se previše ućutala i na sve pristala,
Možda mi treba nada da se sve menja, jer će odatle doći i potrebna snaga,
Ako se pobunim
Nemoj da me rušiš,
Šta ako to bude jedan od poslednjih trzaja moga duha
Šta ako je to tren koji me vuče na sam vrh
Šta ako sam tada shvatila da sve mogu i za tim pošla,
Ako se pobunim
Nemoj da me rušiš,
Možda sam objavila rat sebi
Možda izlazim iz školjke ili čaure
Možda je bolno, tužno i jadno
I
Baš tada
Ne smeš da me prekineš,
Jer zrelost, promene i odrastanje jesu proces.
Ponašaj se jednom
Onako kako bih volela:
Ako odem, ne traži me.
Ako se pobunim, ne ruši me.
Samo budi tu,
Budi uz mene
I
Bolja,
Vratiću ti se.
Ivana Jovnović
