Mira Brtka je nosilac novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prošlog veka. Svoje obrazovanje stiče u Beogradu, a umetničku karijeru gradi u Rimu. Iza sebe je ostavila veliki umetnički opus, čiji deo ćemo imati prilike da vidimo tokom trajanja izložbe Refleksije, u Muzeju grada Beograda, od 17. marta do 10. maja 2021. godine.

Izložba Refleksije donosi pregled njene produkcije, od 1964. godine, “Rimskog perioda”, do 2012. godine. Izložba predstavlja pregled različitih ciklusa koji nas približavaju transformaciji njenog umetničkog identiteta, od praktikanta postenformelističkih iskustava, do predstavnika novih tendencija u savremenoj evropskoj umetnosti, od zastupnika Arganove (Giulio Carlo Argan) ideje projekta i Meninog (Filiberto Menna) stava “da umetnost ima pravo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi bila model drugim znanjima i praksama”, do približavanja Olivinom (Achille Bonito Oliva) konceptu transavangarde po kojem je “tkivo nove umetnosti prožeto značajnom dozom subjektivizma i osećajnosti, koji ne treba shvatiti samo kao autobiografski i privatni sindrom, već kao usklađenost umetnosti i individualnih motiva pročišćenih upotrebom svesnog i kontrolisanog jezika”.

Refleksije mogu i treba da ukažu na uticaj novih tendencija savremene evropske umetnosti na tokove jugoslovenske – srpske umetnosti druge polovine prošlog veka.

Mira Brtka je imala, kao retko koji umetnik sa našeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Pored njenog likovnog stvaralaštva, izložba Refleksije će prikazati paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje.

Na izložbi će biti prikazano više od 300 pojedinačnih eksponata, na 16 različitih pozicija-celina I sprata izlagačkog prostora Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici.

Izložba Refleksije | Reflections ima za cilj da prikaže stvaralaštvo Mire Brtke u njegovoj celini i složenosti.

BIOGRAFIJA MIRE BRTKE

Mira Brtka (1930-2014) je završila studije režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. i Akademiju lepih umetnosti u Rimu 1963. Njeni slikarski počeci sredinom šezdesetih godina prošlog veka odvijaju se u atmosferi italijanske umetnosti perioda “posle enformela”, od 1966. dalje u slikama, kolažima i temperama na kartonu prelazi na kolorističku apstrakciju u simbiozi geometrijskih i organskih oblika “tvrdih ivica”. Bila je članica istaknute umetničke grupe mladih stvaralaca “Illumination”, pod mentorstvom japanskog umetnika Nobuja Abea (Nobuya Abe), koja se zbog specifične fizionomije izdvaja u tadašnjoj italijanskoj umetničkoj klimi obeleženoj problemskom situacijom „posle enformela“. Za sve vreme između 1970. i 2012. povremeno dopunjuje ciklus “Radova s vezom” u kojem obnavlja tardicionalnu manuelnu tehniku oblikovanja u tkanini u saradnji sa lokalnim tkaljama, Slovakinjama.

Baveći se različitim umetničkim poslovima i društvenim inicijativama, odolevajući egzistencijalnim izazovima i dokazujući se u dvema sredinama svoga delovanja, uprkos ličnoj životnoj tragediji (smrt sina i muža), Brtka je ovaplotila izuzetno dinamični “nomadski” lik višedisciplinarne kosmopolitske i ujedno izvorne lokalne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje.

Veze sa beogradskom umetničkom scenom uspostavlja učešćem na Trijenalu 1967. godine i Oktobarskom salonu 1968. godine. Slede samostalne izložbe u Sarajevu 1970, Novom Sadu i Beogradu (u Salonu Muzeja savremene umetnosti) 1971. godine, nakon kojih izlaže samostalno i u okviru kolektivnih izložbi mnogo puta. Retrospektiva u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2012. sublimira njeno dotadašnje stvaralaštvo. Bavila se pozorišnom i filmskom režijom, scenografijom, kostimografijom, animiranim filmom, modom (unikatne “Mirine haljine”), slikarstvom, kolažom i skulpturom. Osnovala je umetničku asocijaciju “Biro bunker” u Staroj Pazovi 1994.

Stvarajući aktivno, najpre u Rimu, zatim u Jugoslaviji, do poslednjih godina svog života, kada umire 2014. godine.

Tekst: Milica Golubović

Nije lako biti žena u Srbiji, nije lako biti žena u Poljskoj, nije lako biti žena u Turskoj, nije lako biti žena u Italiji, nije lako biti žena u Crnoj Gori, nije lako biti žena u Holandiji, nije lako… biti žena.

Još jedan mart, još jedan mesec borbe, dokazivanja, neodustajanja, još jedan mesec kada smo odlučile da ustanemo, da iskoračimo, da ispričamo sve neispričamo, da otkrijemo sve sakriveno, još jedan mesec kada smo odlučile da budemo žene, (sa)borkinje, feministkinje.

Drage žene, duboki naklon.

Ovog marta jedna dvadeset jednogodišnja devojka je otkrila Telegram grupu osvetničke pornografije sa 36000 muškaraca i zauvek prekinula krug tišine postiđenih devojaka pozivajući na odgovornost i sankcionisanje ovakvog mizoginog ponašanja. Staša, hvala ti.

Dve godine nakon pretrpljenog seksualnog nasilja od strane državnog funkcionera Milutina Jeličića Jutke, ovog marta, Marija Lukić je registrovala fondaciju koja će se baviti zaštitom žena od seksualnog zlostavljanja. Zbog nje, mnogo Marija u Srbiji „danas ga se više ne boji“. Marija, hvala ti.

Ovog marta je Danijela Štajnfeld odlučila da se suoči sa svim strahovima, potencijalnim osudama i da otkrije ime svog silovatelja, kolege i prijatelja, Branislava Lečića. Danijela, hvala ti.

Ovog marta je Brana Antović podelila svoje dvadesetogodišnje iskustvo o borbi sa anksioznim i paničnim poremećajem, ostavila nam deo duše i veliku lekciju – nismo jedine, nismo same. Brano, hvala ti.

Ovog marta je Iva Parađanin posvetila jednu epizodu svog podkasta Tampon zona temi rodno senzitivnog jezika i njegove uloge ka ravnopravnijem društvu, nateravši nas da se zapitamo svaki sledeći put kada žensku osobu „ukalupimo“ u funkciju muškog roda. Ivo, hvala ti.

Ovog marta Tara Đukić je ukazala na definiciju žene koja se u srpskim rečnicima, tradiciji i kulturi opisuje isključivo kroz ulogu majke, te nas snažno podsetila da nismo samo ''ljudsko biće koje ima sposobnost rađanja''. Tara, hvala ti.

Ovog marta je Jana Danilović oslikala žensku siluetu koju krase predmeti i obeležja različitih zanimanja uz prateće ispise navedenih zanimanja, ali u ženskom rodu. Jano, hvala ti.

Mart je bio naš mesec, a sada je vreme da i svaki naredni bude upravo takav, naš.

Ženski, hrabro, solidarno,

Vaša Milica

Brana Antović je pre 10 i po godina postala poznata kao modna blogerka. Deceniju kasnije, Brana Antović Aleksić je prepoznata kao aktivistkinja, snažan ženski glas i borkinja. Da li je ovaj put bio planiran?

Oh, nikako. Makar ne u početku. Sve je toliko teklo spontano, bez ikakvog plana, a i bez nekih ozbiljnijih ciljeva, ali je zato neko gore imao poprilične planove za mene. I hvala mu. Hvala na toj nepredvidivoj, ali vrlo pažljivo popločanoj stazi sačinjenoj od svih mojih interesovanja, afiniteta, ljubavi, ali i strasti, želja, briga, strepnji. Ona me je i vodila ka svim mojim manjim i većim borbama. I evo nas danas tu gde jesmo. Uz sjajan ženski BDW tim, uz mnoštvo divnih projekata iza nas i sa još dužom listom ideja i ciljeva pred nama, na čelu sa onim glavnim: neko bolje i ravnopravnije sutra.  

Brana’s Divine World je mesto umetnosti, mode, inspiracije, kreativnosti... Koliko je bilo teško u ovako divine world-u otvoriti „teške“ teme? 

Ne mogu da kažem da nije bilo teško, ali ne zbog drugih ili nekih spoljnih pritisaka, već isključivo zbog onih koje su stizale iznutra. Iz mojih strepnji da li moja publika želi da konzumira takav sadržaj. Pažljivo sam opipavala taj puls, da bi vanredno stanje prošle godine pokidalo sve stege i nateralo me da dopustim novinarki u sebi da preuzme kormilo ove naše male barke. I od tada je ona na tom mestu zbog čega se mnogo bolje osećam. Ona druga strana moje ličnosti, ona koja uživa u lepom, u svim onim malim zadovoljstvima, ona koja voli modu i kozmetiku, ona koja voli da se dotera i da sebe počasti novim potpeticama ili torbom, ona je i dalje tu i nikad neće nestati. Samo je dopustila i onoj drugoj strani da se predstavi i prikaže. To je zapravo i jedini prirodan poredak stvari. Žao mi je što mi je bilo potrebno vreme da to shvatim, ali možda je baš tako i trebalo da bude.  

OdaBrana Priča je najnovija rubrika na tvom profilu i za samo mesec dana je postigla ogroman uspeh i naučila nas da strpljivo čekamo svaku drugu nedelju u 18h. S obzirom da već niz godina komuniciraš sa publikom kako se rodila ideja za baš ovakav format i na koji način biraš sagovornice?

Možda će zvučati glupo, ali ja jako volim da slušam druge. Ceo život je bilo tako. Istina je, volim da podelim svoja iskustava i osećanja, ali jako volim da saslušam tuđa. I ne samo da volim da saslušam, već mi deluje da umem da druge podstaknem da se otvore i da kažu šta im je na duši, čak iako nisu planirali. Poželela sam da te svoje osobine pretočim u neki vid BDW sadržaja i da sve to spojim sa meni izuzetno važnom temom kao što je osnaživanje žena. I tako smo stigli do OdaBranih priča. Ti razgovori su definitivno omiljeni deo mog sadržaja u ovoj godini i verujem da će tako i ostati. 

Žena, nepravda, bol, diskrimacija - česte su teme tvog apelovanja i deljenja. Koliko je ženama danas teško u Srbiji i da li si se nekad tokom građenja karijere osetila sputano jer si žena?

Ženama je teško svuda, bez izuzetka. Negde je samo problem prisutniji i izraženiji, a negde je društvo uspelo da ga delimično reši. Ali, samo delimično. Zato je mnogo, mnogo važno da postanemo svesne toga i da konačno ukažemo na sistem koji nas je decenijama i vekovima činio manje vrednim i manje važnim. Vreme je da progledamo i da progovorimo. Konačno imamo prilike i konačno mogu da nas čuju. Ne zavisimo ni od koga, sem od internet konekcije i to je nešto najbolje što je sadašnji trenutak doneo. A što se tiče sputavanja svaka od nas je to osetila, ali svaka. Neke kroz izraženiji vid diskriminacije, neke kroz blaži. Međutim, nema žene koja se sa tim nije suočila. Ako mislite drugačije, samo niste svesne ili niste spoznale sve perfidne načine kroz koje je društvo pokušalo da vas sputa. 

Do sledećeg jubileja Brana’s Divine World-a želiš da...?

Želim da ispunimo sve planirane ciljeve za ovu godinu, a ne bih ih otkrivala kako ne bismo nasmejale onog gore koji samo čeka da kažemo: ’’Planiram da...’’, pa da pokvari planove.  

View this post on Instagram

A post shared by Branislava Antović Aleksić (@brana_antovic)