Autor: Milica Golubović
U aprilu smo razgovarali sa Dunjom Jovanović i Marijom Radaković, dve održive dive koje vode F.fm podcast u kome govore o modi, ali ozbiljno! Osim mode i održivosti ove dve sjajne devojke otvaraju kulturna, politička i socijalna pitanja. Ozbiljno preporučujemo dvadeset dva (do sada) snimljenje episode F.fm podcast-a, i ne zaboravite: Buy less, choose well, make it last.
Hrabro. Odgovorno. Nesvakidašnje. Danas kada se posedovanje što više pari potpisanih cipela, torbi, haljina smatra statusnim simbolom, a devojčice širom sveta uzdišu za slikama punih ormara poznatih ličnosti, kako ste se odlučile da snimate podcast o (ne) tako popularnoj temi održivoj modi?
Oko 10 godina pišemo za modne magazine, a od pre tri godine počele smo zajedničke kolumne u kojima preispitujemo društveni, kulturni i ekonomski kontekst modne scene i industrije - jer smo bile prezasićene sadržajima u modnim medijima koji ovu široku temu svode na šoping liste i trendove. Iako mnogi modu posmatraju kao puku zabavu, danas je to industrija koja je u vrhu svetskih zagađivača: zbog prirodnih resursa koje nekontrolisano koristi, upotrebe brojnih štetnih hemikalija, toksičnih materijala, emisije CO2 usled količine transporta u procesu prozvodnje i distribucije... Pored toga, uslovi rada u čitavom lancu proizvodnje vrlo su loši, a kršenje radnih i ljudskih prava unutar tekstilne industrije je već zastupljena praksa. Otkrivajući ovu temu detaljnije, smatrale smo važnim da se informacije komuniciraju i ljudi informišu o ne tako zabavnoj, sjajnoj i luksuznoj strani modne industrije danas. U trenutku kada smo počele da se zanimamo za održivu modu, na našem prostoru ova tema uopšte nije bila prisutna u medijima, a mi smo poželele to da promenimo i pokrenemo jedan novi modni dijalog. Paralelno sa pisanjem kolumni, došle smo na ideju da organizujemo panele i na taj način širimo svest o čitavom spektru problema koje modna industrija danas proizvodi u ekološkom, ali i društvenom pogledu - jer moda je mnogo više od novog trenda, na šta je danas svedena. Nakon nekoliko uspešno organizovanih panela dobile smo i poziv sa RadioAparata da vodimo emisiju na temu održivosti u modi. Prvobitno, bilo je u planu da uradimo mini-serijal od 6 epizoda, međutim ispostavilo se da postoji interesovanje slušalaca, reakcije su bile odlične, a sama tema je neiscrpna jer problema ne da ima - nego ih je sve više. Trenutno snimamo dvadeset drugu epizodu i za to moramo da kažemo jedno veliko hvala ljudima sa RadioAparata jer su prepoznali značaj ove teme, posebno urednici - Svetlani Ceci Đolović, koja nam je i velika podrška. Pored toga, kako bismo doprele do šire zajednice, ustanovile smo i organizovale Dan održive mode – koji se događa u okviru zvaničnog programa Beogradske nedelje mode. Do sada su održana dva ovakva dana, a treći će, nadamo se, biti na jesen – ukoliko se trenutna situacija sa COVID19 poboljša.
Jednom prilikom ste nam otkrile da se u Srbiju uvozi velika količina tekstila, od čega je 90% odeća lanaca brze mode. Da li je kod nas problem (ne)svesti, “kulture” življenja ili je u pitanju nešto treće?
U okviru programa drugog Dana održive mode održan je Okrugli sto u Privrednoj komori Srbije, gde su se na jednom mestu okupili relevantni ljudi koji se bave održivim praksama kod nas. Podatak o količini uvezenog tekstila je iznet tada, uz komentar da, pošto se kod nas niko ne bavi reciklažom te vrste, ta odeća se ili prodaje – što kupcima, što dalje u second hand-ove, ili se baca na deponije. Važno je reći da je većina odeće koja se prodaje u lancima brze mode od poliestera, tj. od plastike, te postoji veliki problem sa odlaganjem te vrste nerazgradivog tekstilnog otpada. S obzirom na to da je kod nas kupovna moć niska, iznenađuje kolčina uvezene odeće lanaca brze mode. Međutim, kada razmislimo – tržni centri po celoj zemlji samo niču. U Beogradu ih trenutno ima oko deset, a novi se konstantno otvarajum. Pretpostavljamo da se to dešava jer postoji potreba ljudi da kupuju brendove koji se u tim tržnim centrima prodaju, a to su upravo brendovi brze mode. Potreba za kupovinom ove vrste odeće kod potrošača se razvija konstantnim sniženjima koje fast fashion brendovi nude, kao drugim vidovima agresivnog modnog marketinga koji nas u kontinuitetu ubeđuju da nam je potrebna uvek nova garderoba, novi trendovi, novi stajling... Dodatni faktor na našem prostoru svakako je i period izolacije tokom 90ih. Ekspanzija brendova brze mode u najvećoj meri u svetu je počela 80ih dok su kod nas isti počeli da otvaraju svoje radnje tek 2000ih - kada se kod nas stvorila velika želja za njima. H&M ili Zaru smo kupovali u inostranstvu kao neku vrstu ekskluzive, a taj imidž, donekle je ostao i danas.
Sigurne smo da potrošači kod nas ne razmišljaju preterano o tome kako odeća brendova brze mode nastaje, ne znaju čak da se odeća nekih fast fashion brendova šije u Srbiji - u ne tako dobrim uslovima.
Nisu ni mogli da znaju, kada se o tome malo govorilo. Nadamo se da će, kada budu otkrili drugu stranu brze mode, razmisliti o svojim kupovnim navikama i pažljivo birati u šta ulažu svoj novac. Ono što je naša preporuka za sve čitaoce, da ako žele da kupe nešto novo – ipak daju prednost domaćim modnim proizvođačima, brendovima i dizajnerima.
Vaš podcast je simbioza politike, feminizma, održive mode, aktivizma, ekologije. Koliko vam je teško pronaći relevantne sagovornike koji imaju sluha i da li ste do sada imale nekih negativnih iskustava?
Kada smo počele da se bavimo temom održive mode, veliki izazov je bio pronaći sagovornike, ali i informacije o situaciji u Srbiji. Na našem prostoru postoje brojni stručni i divni ljudi koji se iz naučnog ili aktivističkog aspekta bave ekologijom, ali retko ko je analizirao modnu industriju u svom radu. Nije im bila na radaru. Što se tiče naših sagovornika, možemo reći da smo imali isključivo pozitivna iskustva, a ono što nas posebno raduje, jeste smo neke od njih uspele čak da zainteresujemo da se detaljnije usmere i na modnu i tekstilnu industriju. Takođe, važno je reći da, kod nas postoje ljudi koji se vrlo profesionalno, ozbiljno i posvećeno bave temom održivosti i klimatskim promenama, a postoji i velika zainteresovanost javnosti da čuje i sazna ove informacije. Međutim, čini nam se da nedostaje veća uključenost medija da komuniciraju ove sadržaje, šire svest i angažuju ljude. Imajući u vidu razmere problema klimatskih promena danas - ono što je potrebno, pored pomenute veće uključenosti medija, jeste i posvećenost društvenog i političkog sistema da u što kraćem periodu stvori okvir za usmeravanje ka održivijim praksama.
U ideal-tipskom slučaju koji bi podržavao održivost, čovek bi u proseku godišnje kupovao koju količinu garderobe?
Kupovali bismo garderobu koja nam je stvarno potrebna. Mantra održive mode jeste da je najodrživiji komad onaj koji već imamo u svom garderoberu, tako da bismo, u idealnom slučaju, taj komad zamenili novim onda kada se potpuno pohaba – do nepopravljivosti. Sa današnjim potrošačkim majndsetom, taj ideal nije lako dostići. Teško je uopšte proceniti kada nam neki komad odeće zaista treba, a kasnije samo tada i kupovati. Živimo u društvu koje nas uči da je sramota dva puta otići na neki proslavu, svadbu ili rođendan u istoj odeći, što je potpuno besmisleno. Ako se dobro osećamo u nekoj haljini, cipelama, panatalonama i odelu, zašto ne bismo nosili? Da li će iko da primeti da smo nekoliko puta obukli isto? I šta će biti ako primeti?
Poenta je da treba da počnemo da razmišljamo o svojim kupovnim navikama, umesto što verujemo da nam je nešto novo potrebno kako bismo se osećali bolje ili lepše.
Međutim, ništa ne može da se desi preko noći, pa je tako i prelaz sa konzumerističkog načina razmišljanja, na onaj održiviji – proces koji traje i svako treba da mu pristupa individualno. Polazeći iz ličnog iskustva, ne volimo isključive stavove ili ciljeve koje postavljaju brojni društveni pokreti, jer se ispostavlja da su često kontraproduktivni. Upravo iz tog razloga, naša ideja je da kroz deljenje informacija koje same istražimo i prikupimo - pre svega informišemo ljude, a onda je dalje na svima nama pojedinačno da preispitamo svoje odluke i potencijalno počnemo da ih menjamo.
Kakvo je vaše mišljenje o pitanju trenutne pandemije i pozivanju na značaj održivosti i reciklaže, da li će ovi koncepti konačno biti šire primenjivani i nakon pandemije ili će se svet obreti u konzumerizmu?
Razlika između percepcije klimatskih promena i pandemije, jeste što smo trenutno svi suočeni sa virusom, dok problem klimatskih promena nije u podjednakoj meri ozbiljno shvaćen, jer mnogi još uvek imaju sreće da nisu direktno ugroženi i izloženi ozbiljnim posledicama - kao što su to bili ljudi u Australiji pre nekoliko meseci. Kada je reč o modnoj industriji u ovom trenutku, prema trenutnim podacima, situacija se već ocenjuje kao apokaliptična, a to se prvenstveno odnosi na tekstilne fabrike u Aziji, koje šiju garderobu za velike svetske lance brze mode, ali i za luksuzne modne kuće. Veliki broj radnica i radnika u ovim fabrikama ostao je bez posla, jer su vlasnici primorani da zatvore svoja postrojenja, pošto su veliki brendovi otkazali svoje porudžbine, čak i odbijaju da plate one koje su već proizvedene. Nije zahvalno u ovom trenutku davati procene. Sve industrije će morati da se prilagođavaju ovoj novoj ekonomskoj situaciji, pa će tako morati i modna industrija. I pre COVID pandemije, sve češće i glasnije počelo je da se govori o sistemu i modnom ciklusu koji je postao potpuno neodrživ – pedeset i više kolekcija godišnje, bezbroj Fashion Week-ova, ogromna količina odeće koja se proizvodi, zatim ogromna količina zagađenja koje u tom procesu nastaje, a kasnije i tekstilni otpad koji se generiše. Ova situacija svakako će ostaviti posledice na mnoge modne brendove. Čak i oni koji opstanu - pitanje je koju će strategiju primeniti kako bi nadoknadili gubitke. Pozitvno u ovoj situaciji jeste da i svako od nas u izolaciji ima priliku da preispita sopstvene prioritete, vrednosti, i šta je to što nam je zaista važno i potrebno.
Nadamo se da ćemo više ceniti prirodu, i da je istinski luksuz prilika da u njoj uživamo.
#insp. #moda #intervju #umetnost i kultura
