Autor: Milica Golubović
Fotograf: Jovana Stanisavljević
Mesto: Smokvica
Lale na Kaliniću, osunčana jutra,
ozeleneli bulevari, prve sandale i otkrivena ramena najavila su proleće.
U sebi mislim konačno. Nešto da me razbudi, pokrene, izvuče iz zimskog sivila i udahne
boje, mirise, život. I svakodnevni
rituali dobijaju novu dimenziju, kafa u bašti je nezamenljiva, a uz svaki uzdah udišem miris procvetalog zumbula i sve je na svom mestu.
Proleće je godišnje doba koje nam možda i
najviše pokazuje koliko možemo. Lakše se budi,
sanja. očekuje. Vreme je za cvetne
haljine, lagane košulje, bandane i ešarpe. Vreme je za noćni povetarac, duge
šetnje i zalaske na keju…
Vreme je za nas. Za najluđe snove i pokušaj
ostvarivanja istih. Koliko god da loše krene,
dočekaće nas osunčan dan okupan svim bojama tulipana. I biće nam
dovoljno - da još jednom pokušamo, poverujemo, odsanjamo.
Svaki dan donosi nešto novo, nekog novog, a na nama je da odlučimo šta je vredno cvetnih haljina,
šetnji do Kalinića i golih ramena.
Na kraju dana, kada se sve utiša, ostajemo sami u svom ekvilibrijumu.
Na kraju dana, kada se sve utiša, ostajemo sami u svom ekvilibrijumu.
Нема коментара:
Постави коментар