Intervju - Isidora Bjelica: ''Svi odgovori su u našem srcu''

Intervju: Tara Đukić 
Fotografije: Hello

Tema koju smo planirali za ovo izdanje bila je - hrabrost. U skladu sa tim, pozvala sam na razgovor Isidoru Bjelicu, kao oličenje hrabre žene koja inspiriše i svojom pojavom, i svojim delom. Isidora je nepokolebljivi borac za principe, pravdu, ciljeve, za dobrotu, buđenje svesti, očuvanje zdravog razuma, a, istovremeno, i za osluškivanje svog srca. Od kad zna za sebe, na korak je ispred svog vremena, pozivala je na demonstracije, bunila se protiv državnog sistema, laži, izvodila umetničke performanse, ’’šamarala’’ protivnike i primitivce istinom, i to surovo iskreno, bez suzdržavanja. Neprekidno radi na svom intelektu, na svojoj duhovnosti, piše fantastične knjige, ruši predrasude, a pored svega toga, proživljava i preživljava velike oscilacije i turbulencije u privatnom životu. 

Nova Isidorina knjiga ''Sama'' navela me je na duboko razmišljanje i preispitivanje, zbog čega sam odlučila da čitavo izdanje posvetimo samoći. Roman ''Sama'' će nežno iskopati put do vašeg srca, do onog koje ste davno zakopali oruđem hladnog razuma. Isidora u novom romanu traga za smislom, za ljubavi koja nas čupa iz duševne samoće.. Sa Isidorom sam razgovarala o hrabrosti, samoći, ljudima, ljubavi, smislu, smernicama za život... Bila mi je velika čast i zadovoljstvo, nadam se da ćete uživati.
                                            
Isidora, koliko je važno biti i ostati hrabar, dosledan sebi i svojim principima, u svakom vremenu i trenutku? Ljudi danas zaboravljaju na to, pokoravaju se sistemu, prilagođavaju šemama, ućutkuju sami sebe kako bi sačuvali sigurnost, posao, reputaciju… i imam osećaj - puštaju život da se dešava tamo negde, nezavisno od njih.

- Ljudi posmatraju hrabrost kao nešto nepotrebno u savremenom društvu, kao kategoriju iz bajki i epova, ali činjenica je da nedostatak hrabrosti čini naš život lažnim, jer ako hoćete da slušate svoje srce - za to je potrebna ogromna hrabrost. O tome govorim u novom romanu ’’SAMA’’. Jedini način da ne grešimo je da slušamo svoje srce, stalno. Zato je hrabrost ne karakteristika ludih, već duševnih i emotivnih.

Često su Vas sputavali, ućutkivali, zaustavljali, a i osporavali… Jeste li se ikada umorili od te nekontrolisane hrabrosti i odlučnosti, borbe za istinom, pa od kritike društva, rasprava, ’’ispravljanja krivih Drina’’ i večitog prkosa? Da li ste ikad pomislili da je trebalo drugačije?

Jesam, naravno. Mnogo puta kad su mi polomili krila, kada sam ostala sama, izdana, bez posla, novca, podrške… Pitala sam se zašto sam baš ja na sebe morala da preuzmem sve te krive Drine... Moji pokušaji da menjam karakter nisu uspeli, ali zato sam sigurna da je moja teška bolest posledica tih tuga, izdaja, samoće, obeshrabrenosti...


Vaša najnovija knjiga ’’Sama’’ govori o tome kako je svrha života naučiti voleti. Koliko se razlikuje Isidora u novijim knjigama ’’Spas’’, ’’Spas 2’’, i ’’Sama’’, od one Isidore u svim Vašim prethodnim knjigama?

To sa sopstvom, to vam je kao reka - uvek je to ista reka, ali opet, voda je uvek druga.

Koje životne stavove Vam je život opovrgao?

Ja sam dramaturg. Ja znam pravila dešavanja u stvarnosti, ali credo quia apsurdum... Život me svaki dan opovrgne, ali i uveri, to je život...Vera u ljubav, istinu, dobrotu, ne mogu se gubiti zbog količine zla i loših iskustava…

Brakovi naših roditelja, baka i deka, trajali su decenijama, i po pola veka, zahvaljujući tome što su oni znali da ljubav trpi, prihvata, razume, prašta, opstaje… Danas ljudi uživaju u slobodi izbora, okrenuti su samo ka sopstvenim potrebama, trenutnim nagonima i strastima. Kako ponovo naučiti ljude baš to – da je svrha života voleti, i kako se uči voleti – istinski, predano i bezrezervno?

Da, ovde se ljubav posmatra kao novi gedžet koji treba da nam pruži zadovoljstvo. Ljubav se uči. Ljubav je trpljenje, davanje, neegoizam.. Ali niko nas tome ne uči, učimo sve živo, ali ne i ljubav, a bez poznavanja zakonitosti ljubavi, ne možemo opstati sa drugim ljudima. Samoća je pakao. Ovaj roman je moja priča o traženju smisla i ljubavi, o učenju ljubavi...

Tako jaka, hrabra, ostvarena žena, a sa druge strane i tvrdoglava, ponosna, puna strasti i osećanja, uvek ima problem da pronađe svoju drugu polovinu. Zašto je teško takvim ženama da pronađu nekog ko će ih zavoleti baš takve kakve jesu, ko će ih prihvatiti i u najgorim i u najboljim životnim fazama, i stajati uz njih rame uz rame, podjednako dostojantsveno?

Sve što je kvalitetno je teško. Što žena više zna, ona više i želi. Međutim, ljubav takođe traži i hrabrost i ludost, biti racionalan u ovom palom svetu smrti je apsurd... Prvo je teško naći drugu polovinu, a potom tek sledi rad podešavanja frekvencija, jer nije dovoljno dobiti najbolji auto, treba znati i da se vozi, i dozvoliti da budete voženi.

Da li bi trebalo da se muškarci i žene u vezama i brakovima potpuno upoznaju i razotkriju, bez suzdržavanja, ili bi trebalo da uvek postoji neka tanka distanca, nešto što će nam kod ovog drugog uvek biti nedokučeno i intrigantno?

Najveća zabluda ove civilizacije je što svi tražimo instant formule. Ono što važi za jednog čoveka - ne važi za drugog. Nema pravila. Ko god želi da vas ubaci u kutiju pravila, falsifikuje živog Boga u vama. Svi odgovori su u našem srcu i put do tuđeg srca, prvo vodi u sopstveno. Bez znanja ko smo i šta hoćemo, nećemo stići do drugog srca.

Koja je najvažnija lekcija koju želite da naučite svoju decu i kojom ste se vodili dok ste ih vaspitali?

Ljubav. Ljubav je jedina lekcija. Pravila ljubavi, kako da ispravno mislimo, želimo, volimo...

Postoji ona predrasuda u društvu, naročito na Balkanu, da bi žena koja je uvek doterana, našminkana, odevena sa stilom, trebalo samo da ćuti i da bude lepa. Kao vrlo mlada žena i sama se često suočavam sa profesorima, odraslim ljudima koji zbog toga uvek tri puta mere svaku moju rečenicu, znanje, način na koji govorim, pa čak i boju mog glasa. Jeste li se često susretali sa takvim predrasudama?

Da, stalno. Žena je ovde ukras i to ukras bez tona. Sa druge strane, intelektualka ne sme da bude doterana, jer to ruši sliku o njenim intelektualnim afinitetima. Strašno je sa kakvim atavizmima i predrasudama mi ovde moramo da se borimo.

Pored svih pomenutih osobina, Vaša duša ispunjena je dobrotom, pozitivnom energijom, i željom da pomognete drugim ljudima, a to je ustvari najveći razlog zbog kojeg zaslužujete svo poštovanje i ljubav svih nas. Odakle vam toliko snage i inspiracije?

Hvala vam, mene to najviše usrećuje - davanje i pomaganje, tako ceo život.. I kad mi je najteže i kad mislim da nemam ništa… uvek ima onaj koji ima manje.
Svako izdanje Insp-a imalo je svoju temu. Na šta Vas asociraju i vežu teme o kojima      smo govorili u prethodnih deset izdanja? 

Inspiracija Izvor života.    
Prva ljubavZanos
OpraštanjeSuština.
SnoviBeg. 
Poniženje Iluzija. 
Srodna dušaNasušna potreba. 
Preljuba Izdaja. 
Samopouzdanje Skelet. 
Grad mojih uspomena Sarajevo. 
Pismo koje ti nikad nisam poslalaGreh. 
Razlozi za sreću Svuda oko nas.

Draga Isidora, na šta ste najponosniji?

Na činjenicu da nikad nisam uradila ništa loše iz predumišljaja. Nikada.


insp.

1 коментар: