insp.

Intervju: Milica Golubović

Crvena kosa, krupne plave oči, šljokice i Svitanje tako nas je osvojila. Iva Lorens. Po imenu, po muzici, po stajlingu... negde ste je sigurno već zapazili. Devojka koja se nakon manje od godinu dana nakon objavljivanja prvog singla (na srpskom jeziku) pojavila na Exit festivalu. Nakon bezbroj preslušavanja Svitanja, Zime i Tenzije poželeli smo da upoznamo i Ivu, i ova želja nam se ostvarila. U nastavku vam donosimo intervju sa Ivom Lorens, a za pun doživljaj kliknite link i uživajte!

Da li je Iva Lorens alter-ego Ive Mišović ili je to ipak jedna devojka sa dva prezimena?

Interesantno pitanje, Iva Lorens je tu jer je Iva Mišović privatnija i stidljivija. Sve što pišem je iskreno, nekad čak i previše, tu nemam granicu i ne stidim se da kažem sve što imam i da otpevam, ali što se tiče porodice, prijatelja, ljubavnog života, volim da to bude privatno, mislim da je tako zdravije.

Tvoja muzika je posebna, „ne liči“ na druge. Kreću prvi taktovi i odmah se prepoznaje Iva, osim toga, svaki tekst pesme je neka vrsta terapije, u svakoj pesmi se otkriva „istina“ koju se bojimo da izgovorimo naglas, posebno kada se govori o partnerskim odnosima. Da li se trudiš da svaka pesma ima „težinu“ ili se to dešava spontano, kao deo tvoje ličnosti, senzibiliteta?

Hvala, ovo su zaista divne reči. Ja ne umem da pišem o nečemu izmišljenom. Prosto sam naučila sebe da kad ne mogu nešto na glas da kažem da treba da stavim na papir. Bila sam jako stidljiva kao mala i to mi je bio način izražavanja. Vremenom sam shvatila da te ljudi više čuju kad im otpevaš nešto nego kada im kažeš. Svaka pesma dolazi od neke priče i istine koja se desila, prosto ne bih umela drugačije.

Većina devojaka je doživela tu Tenziju, dočekala Svitanje i proživela Zimu. Koliko ti je važno ovo prepoznavanje i da li dobijaš feedback od publike da pored dobre muzike razumeju i poruku, da im je ta poruka važna?

Jako mi je drago da ljudi obraćaju pažnju na tekst, jer ja primarno uvek počinjem od teksta, pa tek onda pravim melodiju. Generalno mislim da ljudi dosta proživljavaju slične stvari, samo nekad nemamo priliku ili mogućnost da upoznamo ljude koji su imali ta slična iskustva. Zato ja volim muziku, jer možeš uvek da naiđeš na nekoga ko te razume. To je najlepši deo.

Pišeš tekstove, komponuješ i aranžiraš... koji deo procesa ti je najdraži i kojim redosledom nastaje jedna pesma?

Često krenem od teksta sa melodijom. Snimim ga na telefonu. Nekad čujem celu pesmu, nekad delove, pa krenem da komponujem na kompjuteru. Kad imam sve ili više od pola obično je podelim s nekim, čisto da vidim reakciju jer sam nestrpljiva.

Estetika, spotovi, sve je kod tebe drugačije. Da li si na početku imala viziju da će „brend“ Iva Lorens danas izgledati ovako?

Meni je uvek bilo jako bitno da sve bude prirodno. Mislim da se uvek primeti kada se neko predstavlja kao neko ko nije. Meni je samo cilj da kakva sam u spotu, na tv-u, na koncertu, ljudi znaju da sam takva i uživo na ulici, u kafiću, u supermarketu. Kod nas i dalje malo vlada taj stav savršenstva i wow faktora, a mislim da je wow faktor biti svoj. Ja se uvek ugledam na Francuskinje, sve je prirodno i sve je do stava.

Ove godine si učestvovala kao mentorka u okviru Rok kampa za devojčice, nastupala si na Exitu... kako su ova iskustva uticala na tebe, da li imaš osećaj da si uspela?

Dva potpuno dijametralna iskustva. Biti mentor je velika stvar, meni je drago što su me zvale da učestvujem u razvijanju naše scene. Ja učim od njih koliko i one od mene. Bilo je zaista zanimljivo.

Exit je bio jedan od mojih snova, nastupom na Main Stageu sam samo dobila još veću motivaciju i želju da radim na sebi i na svojoj muzici.

Upravo je izašla nova pesma 2 do 4, a koji je tvoj omiljeni stih koji bi podelila sa nama?

Pola moje odeće na podu tvoje sobe, dah se gubi dok se krevet pretvara u more.