Intervju: Milica Golubović
Pevačica, kompozitorka, mentorka, umetnica - Bojana Vunturišević. Njene pesme nas opominju, podsećaju, bude. Bojana Vunturišević je glas sa stavom, neprilagođena, alternativna, buntovna, svoja. Nakon Daljina, Promašaja, Noćnog programa, Kesa etiketa.,, ovog leta stigao nam je Money: uključujemo sve sisteme hlađenja i pojačavamo tela, topla prozori su hladni...
Jedinstvena. Svestrana. Prepoznatljiva. Svoja. Bojana Vunturišević je vrsta revolucije i alternative na domaćoj muzičkoj sceni. Šta te je vodilo ka stvaranju ovakvog muzičkog stila?
Na mom muzičkom putu, koji je počeo još u ranom detinjstvu, vodila me je isključivo velika ljubav prema muzici. Prvo je genetika uradila svoje. Imala sam tu sreću da sam se rodila u veoma muzikalnoj porodici. Tata je svirao gitaru i pevao je, deda je svirao bubanj, a baba je svirala češalj. Vama je to smešno, ali moja baba je znala da svaki predmet na ovom svetu može postati muzički instrument. Sve na ovom svetu može biti muzika. Nakon genetike, moji roditelji su opet odigrali važnu ulogu u mom muzičkom odrastanju, pogotovo mama koja je jako rano prepoznala moj talenat i negovala ga. Nekada je imala poteškoće, jer su mi se dešavale situacije kada sam od svega htela da odustanem, ali me je ona tada gurala da idem dalje i dalje, i u tome je uspela. Oduvek su me intrigirali muzičari koji su bili drugačiji. Volela sam i popularne izvođače, ali su mi se oni koji su originalni i jedinstveni urezali u srce i mozak. Želela sam da budem kao oni.
Tvoje pesme su više od muzike, više od teksta, više od ritma... Tvoje pesme nose poruke i ostavljaju preispitivanja, pa da li pri stvaranju pesme razmišljaš unapred da pesma mora imati neku „težinu“?
Volim poetične pesme i samo o poetičnosti razmišljam. Želim i da o ne tako lepim stvarima pišem lepo i poetično. Lepa reč gvozdena vrata otvara. O težini, o tome kako će pesma biti prihvaćena, ne razmišljam. U muzici nema kalkulacije.
Pre nekoliko godina si za jedan intervju rekla da je ''muzika tvoj način borbe protiv sistema''. Koliko je važno da i u bavljenju muzkom postoji ta vrsta osvešćenosti i društvene odgovornosti?
Osvešćenost i društvena odgovornost važna je u svakom segmentu života. Ja sve to iskazujem na izborima, zatim u svom načinu života, u načinu rada, u ophođenju prema ljudima koji čine moju svakodnevnicu. Svako bi trebalo da oseća društvenu odgovornost, da poštuje i ceni i neguje društvo u kom živi, u suprotnom bismo živeli na smetlištu, a mislim da to ne želi niko.
Iz duše smo pevali ''daljine su blizine'', te nismo mogli izbaciti iz glave ''roze poze nebuloze'', a ovih dana na repeat ponavljamo ''tela topla prozori su hladni''. Da li pre stvaranja imaš strah da neka pesma neće biti prepoznata od strane publike?
Nemam. Nekoliko puta sam isticala da se muzikom bavim isključivo iz sebičnih razloga. Želim da se meni dopadne svaki ton, svaka frenkvencija, svaka reč koja čini jednu pesmu, jer ako se meni dopadne, ako mogu stopostotno da stanem ispred i iza nečega što predstavljam, onda će se i publici dopasti. U prethodnom odgovoru sam napisala da muzika ne trpi kalkulaciju, tako da biram da ne kalkulišem ni sa publikom. Da je drugačije, ja bih se u Srbiji danas bavila nekim potpuno drugim žanrom koji je masovno popularan, ali mene to ne zanima.
Osim što pevaš, komponuješ, radila si muziku i za neke pozorišne predstave, vodiš hor za decu... u budućnosti Bojana sebe vidi kao..?
U budućnosti sebe najviše vidim kao autorku i mentorku. Muzika podrazumeva širok spektar delatnosti, a moja omiljena muzička delatnost je kreativni proces, odnosno rad u studiju. Kako sam završila Fakultet muzičke umetnosti i Odsek za opštu muzičku pedagogiju, spojila sam svoju ljubav i obrazovanje, tako da ovih dana jako zamišljam da pišem pesme nekim novim klincima koje u isto vreme bodrim i motivišem da se bave i autorskim radom.
#insp.
