insp.

Festival Samit Nesvrstanih svoje prvo izdanje u Beogradu imaće od 12. do 15. septembra 2019. U toku četiri dana produženog vikenda Beograd će biti mnogim skejtborderima centralno mesto na Balkanu, a najbolje daske će ujedinjeno voziti ulicama grada.

Samit Nesvrstanih je pre dve godine nastao kao ulično skejt takmičenje, a prerastao je u četvorodnevni festival obogaćen izlagačkim radom, filmskim projekcijama, muzičkim programom kao i DIY i video - foto radionicama. Samit Nesvrstanih je jedinstveni festival multimedijalnog sadržaja koji okuplja najbolje skejtere, umetnike i brojne goste iz Evrope i sveta.

Program traje od jutarnjih do kasnih večernjih časova na raćličitim lokacijama u gradu: Kvaka 22, Dom omladine Beograda, Dorćol Platz, klubovi Dim i Drugstore Svakodnevne radionice koje kreću u podne vode Tomaš Šantl i Raul Žgomba (foto - video radionica) i Boldrider crew (DIY).

Večernji program je multimedijalnog karaktera (izložbe, projekcije, muzički program) i dešava se na više gradskih lokacija (Izlagači: Soy Panday, Glen Fox; Filmovi: “Ye Olde Destruction”, “Indian Express”; Bendovi: Sveta Pseta, Ne tamo). Centralni događaj festivala je skejt takmičenje koje se dešava 14.septembra, vozi se kroz grad sa fokusom na dve lokacije: Trg Slavija, Savski kej (kod Zappa barke).

Samit nesvrstanih vožnjom ulicama i trgovima Beograda vraća skejtbordingu njegov inicijalni urbani stil, a slavljenjem lepote uspešnog trika umesto individualnog pobednika vraćamo se prvobitnom sportskom duhu.

Ideja koja objedinjuje sva četiri dana Samita Nesvrstanih je da se prenese znanje, iskustvo i ljubav iz svakog segmenta skejt kulture proleterima kojima je skejt svakodnevnica, ali i da se skejt subkultura predstavi publici koja je susreće po prvi put.

Podrška Festivala: Beanz, Magenta skateboards, Dom Omladine, Drugstore Beograd, Kvaka 22, Dorćol Platz, Klub 20/44, Dim Sam, NNK brod.

#insp. #najave

Kada ste magija, jedino što možete da kreirate jeste - magija. Slikarka Svetlana Ninković jedna je od onih umetnica koje negiraju crno-beli svet, a slave boje. U tom prasku nesputanih emocija, snažnih poteza i neočekivanih zaokreta, stanuju njena snoviđenja. Ako možete da ih vidite, srećni ste, jer ipak - na magičnima svet ostaje.

’’Kad zatvorim oči, vidim plavo’’. Kada je bio prvi trenutak u životu kada si zatvorila oči i videla nešto plavo, nešto svoje, nešto slobodno, nešto naslikano?

To nije bio trenutak, to proces koji traje. Plavo je osnova, ono je nebo, okean, krov kućice na grčkom ostrvu, nebrušeni dijamant ili kičasti koktel u jeftinom baru na kraju sveta. Samim tim, ne može mu se odrediti početak i kraj. Sloboda je uvek prisutna, a kroz plavo je iznova spoznajem.

U jednom intervjuu, rekla si da svoje srce prenosiš na platno. Kako je to uticalo na tvoj proces odrastanja, sazrevanja i samospoznaje?

Prepoznala sam da je vreme koje provodim sa platnom, bojama i četkicama, za mene najbolji način da izrazim emocije. Umetnost je jedan vid terapije za dušu i telo, način da ispričam kako se osećam u datom trenutku svog života. Oni koji me dobro poznaju, kroz moju umetnost će umeti da pročitaju čitavu priču.

Kada kažeš da je emocija najveća inspiracija, koju emociju smatraš najinspirativnijom za stvaranje?

Ljubav i strast. Osim umetnika koje je tokom stvaralaštva "vozila" destrukcija, retko ko će vam dati drugi odgovor. Ljubav i strast ne moraju biti usmerene ka drugom biću, već ka životu i radosti koju nam on može pružiti ako mu damo priliku.

Tvoje apstraktne radove karakterišu intenzivni, dinamični i neočekivani kontrasti. Šta nam oni znače u umetnosti, a šta u životu?

Kontrast je uvek poželjan, kako u umetnosti, tako i u životu. Svako od nas u sebi ima više ličnosti koje s vremena na vreme "pušta "na svetlo dana. Sve moje ličnosti slikaju sa mnom, i mislim da zajedno čine dobar tim.

Kako si držala svoj šareni svet da ne padne kada su pokušavali da te ukalupe, ili da ga oboje u crno-belu boju?

Crno-beli svet za mene postoji isključivo kao pesma. Mislim da nas je vreme i iskustvo naučilo da između crne i bele postoji širok dijapazon boja, a ja sa radošću plešem u njihovom spektru.

Na koji način si povezala dve ljubavi – modu i slikarstvo?

Volim modu i umem da postojeće komade vidim oplemenjene nekim svojim detaljima. Često oslikavam odeću i uživam u tome da starim stvarima dajem neki novi život.

Godine 2013. bila je aktuelna izložba ’’Femininity’’ na kojoj ste izlagale umetnica Gordana Galoča i ti. Smatraš li sebe feministkinjom i šta je ono na šta najviše podsećaš, podstičeš i motivišeš žene u svojoj okolini?

Sebe ne smatram feministkinjom, iako se divim mnogim tekovinama feminizma. Svojim radom se obraćam apsolutno svima, a želim da podstaknem ono što mi se čini da danas nedostaje, a to je sloboda u svakom smislu. Pokušavam da živim i radim van zadatog okvira i želim da inspirišem druge da požele isto. Za mene to znači živeti u trenutku, dakle ne postoji ni juče ni sutra, postoji samo sada.

Šta je za tebe strast, a šta ljubav?

Ljubav je suština, a strast je poželjna. Najvažnija vrsta ljubavi je ona prema samom sebi, jer ako umete sebe lepo da volite, onda će ljubav prema drugima biti jos lepša.

Šta bi poručila mladim ljudima koji još uvek nisu uvideli da neke zvezde sijaju za njih?

Svako od nas treba da zna da smo svi čarobni, ali da treba verovati i mnogo raditi na tome. Čvrsto verujem da za svakog od nas, negde gore, postoji zvezda koja sija i čeka. Ja sam svoju pronašla, a sada je brižljivo negujem i održavam.

Kada zatvoriš oči... šta je sledeće što vidiš u svojoj budućnosti?

Vatromet ili možda veliki prasak! Uvek imam nove, velike planove, i radujem se njihovom ispunjenju.

#insp. #umetnost i kultura #intervju

Od 31. avgusta do 9. septembra 2019 – Kulturni centar Beograda

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu i Akademija primijenjenih umjetnosti u Rijeci u saradnji sa Koordinacijom srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, organizuju izložbu video-radova studentata na temu nestalih lica pod nazivom ‘’Empatija’’.

Nakon uspešne prošlogodišnje izložbe na temu nestalih lica pod nazivom ‘’Nestali’’, ovogodišnja izložba pod nazivom ‘’Empatija’’ tretira istu temu, s naglaskom na saosećanje sa porodicama nestalih koje preko 20 godina pokušavaju da saznaju šta se desilo sa njihovim najmilijima i gde se oni nalaze.

Projekat Empatija okupio je umetnike iz Beograda i Rijeke, koji su na postavljenu temu odgovorili kroz različite medije, video-radove, video-instalacije i animirane filmove. Umetnici Luka Tilinger i Tatjana Gadža radili su animirane radove kroz klasični crtački postupak. Sandra Kordić i Mina Radović realizovali su videoradove sa snažnim asocijativnim elementima na temu teskobe i saosećanja a Melinda Kostelac se bavi kroz video-instalaciju posmatra nestajanje izgubljene zemlje, Rino Banko rešava ambijentalna emotivna stanja takođe u formi video-instalacije. Jedan od saradnika na projektu je i pisac Vladimir Milićević.

Autor projekta i kustos izložbe i ove godine je profesor Marko Lađušić.

Zvanično otvaranje za sve posetioce je 31. avgusta u 13:00 u Kulturnom centru Beograda, nakon čega se seli u Rijeku.

„Od ukupno 35.000 nestalih u ratovima u bivšoj Jugoslaviji koliko je prijavljeno MKCK-u, njihove porodice još uvek tragaju za preko 10,000 ljudi u celom regionu. Tokom 2019, do juna meseca rešeno je samo 32 slučaja nestalih lica. To je veoma zabrinjavajuće. Umetničkim izrazom radovi će pokušati da stave naglasak na čoveka i patnje koje ove porodice svakodnevno preživljavaju i prenesu poruku da je pitanje nestalih lica pre svega humanitrano pitanje. Izložbom želimo da skrenemo pažnju javnosti na patnje i potrebe ovih porodica.“ – kaže Sanja Ivaniš u ime MKCK.

‘’Pojam empatije je u širu upotrebu ušao preko estetike, i prvobitno se odnosio na osećanje koje prati percepciju umetničkog dela, ili svakog mogućeg oblika uopšte. Pominju se reprezentativne forme lišene sopstvenog života, kojima tek posmatrač pridodaje sadržaj pun osećanja. Tako sagledana, empatija je predstavljala neposredni, gotovo opažajni čin. Za razliku od toga, empatija danas predstavlja širi prirodni i društveni fenomen, i podrazumeva čovekovu sposobnost da se stavi na mesto drugog čoveka kako bi razumeo šta on proživljava i oseća. Da bi to bilo moguće, neophodno je doći u odnos, ili na bilo koji način biti svestan postojanja drugog čoveka i njegovog problema. Jednostavno rečeno, potrebna je vidljivost, što u previše bučnoj i uzavreloj javnoj sferi današnjice podrazumeva mukotrpan i često mučan proces. Pa ipak, sam taj proces pun borbe i neizvesnosti, nikako ne može objasniti kako je moguće da ljudi, koji samo pokušavaju da pronađu svoje najmilije, one kojima se u ratovima izgubio svaki trag, u široj javnosti uporno ostaju nedovoljno vidljivi, i to još toliko dugo. I šta je to što nedostaje. Vidljivost ili empatija. Ili je pak stvar u tome da jednog bez drugog jednostavno ne može biti. Da kao što nema empatije bez vidljivosti, tako nema ni vidljivosti bez empatije. I naprosto je ne može biti.’’ – Vladimir Milćević

#insp. #umetnost i kultura

Pretraži insp.rs:

Intervju - Nataša Ninković: ,,Ljubav je jednom i za ceo život“

Zaprati Insp.rs:

Najčitanije:

Kontaktiraj nas: