Psiholog: Bojana Obradović, savetovalište ''Entera''

Darvin nas je odavno upozorio da ne preživljavaju najjače ni najinteligentnije vrste, već one koje su najresponzivnije na promenu. Zašto nam je onda tako teško da prihvatimo promene, koje su, zapravo, zakon života?

Promene želimo i od promena bežimo. Linkoln Stefens je smatrao da se zbog našeg znanja odnosno stvari u koje smo sigurni svet kreće u pogrešnom smeru i sprečava nas da razumemo i učimo, dok je Platon govorio da se većina ljudi ne samo da se oseća ušuškano u svom neznanju, već su i neprijateljski raspoloženi prema svima koji to žele da istaknu. Umberto Eko se bavio zanimljivim odnosom poznatog i nepoznatog u ljudskoj svesti i našom kompulsivnom tendencijom da „popunjavamo rupe“ u našem znanju, koristeći stvari koje su spoznatljive i njima zamenjujući ono što ne možemo da razumemo.

Da li jedino naša želja za ušuškanošću u poznato može da objasni naš otpor prema nepoznatom? Ne baš. Zona komfora jeste vrlo prijatno mesto i mnogi biraju da ostanu u njoj iako znaju da tamo ne mogu da napreduju. Iskustvo iz prakse, a i moje lično, govori mi da od promena bežimo češće, ne zbog neprijatnosti, koliko zbog posledica koje slutimo da nose. Mi se zapravo bojimo onog posle i onog između. Jedan od razloga zbog kojeg se ljudi opiru promeni je njihov fokus na ono od čega treba da odustanu odnosno da izgube, umesto na ono što će postići. Tajna promene je u tome da svu svoju energiju ne koristite za borbu sa starim, već da je usmerite za stvaranje novog. Dakle, vaš život će se promeniti onda kada postanete više posvećeni svojim ciljevima i snovima nego svojoj zoni komfora. Ljudi se menjaju jer su naučili dosta ili su patili su dovoljno. Onaj trenutak kada pomislite da treba nešto da menjate je znak da treba nešto zaista da menjate.

Svako ko je doživeo promenu zna da je potrebna hrabrost da napustimo poznato i da prigrlimo nepoznato. Međutim, svima nam je opšte poznato da svaki nivo našeg života je zahtevao i zahtevaće drugačije nas. Zapamtite, imate pravo da se menjate. Imate pravo da kažete drugima:"U procesu menjanja sam. Imaj strpljenja". Razmislite o tome da drugima pokažete i objasnite šta menjate, zašto se menjate i kako želite da se oni promene u odnosu na vas. Dajte i njima vremena. Da shvate promene koje dolaze. Nema prečica. Potrebno je vreme da izgradimo bolje, snažnije verzije sebe. To je proces. Proces. Proces. Promena zahteva vreme. Ipak, istina o velikim promenama u životu je da neki ljudi ipak neće ostati kraj vas. I to je u redu. Sasvim u redu. I boleće. Uvek boli gubitak. Kraj. Međutim, novi počeci su često bolni krajevi. I kao što Robin Šarma kaže:

"Promene su teške u početku, zbunjujuće na sredini i divne na kraju."

Ovo nije vaš život za vežbanje. Ne možete promeniti ono što se događa oko vas dok ne promenite ono što se događa unutar vas. Morate načiniti izbor da biste dobili šansu da promenite sve. Ako vam se ne sviđa gde ste, pomerite se, niste drvo. Ljudi potcenjuju svoju sposobnost za promenu. Zapravo, nikad nije pravo vreme za teške stvari. Uvek uradite nešto za šta i niste potpuno spremni. To je način da rastete. Zapamtite, kada poričemo našu priču ona nas definiše. Kada je posedujemo, stvaramo mogućnost da napišemo novi kraj. Ne možemo rešiti problem sa istim načinom razmišljanja koji smo koristili kada smo ga stvorili. I zato, ako želite nešto što nikada niste imali, onda morate da uradite nešto što nikad niste, jer ako vas ne izaziva onda vas i ne menja.

Bojana Obradović je 2013. godine pokrenula prvo besplatno online savetovalište za studente, u okviru projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). Pored savetovališta za studente, svi građani mogu besplatno prisustvovati radionicama i predavanjima. Za sve dodatne informacije javite se na mail: bojana.obradovic7@gmail.com


psihologija

insp.