Lejla Kašić: Kaži nešto

Misli mi se dijele
prostom diobom
riječi mi kamen
ja ne mogu
ja ne želim

da zaustim
iskorači
kaži nešto, kaži
da me voliš
vidiš li da je
došla voda do poda
da smo mi preko glave
ove udarene
ove lude
da se rušimo
kao Berlinski zid osamdeset devete
vidiš li da padamo
kao pokošeni kugom
kaži nešto, kaži
da ti nema daha bez mene
ruke mi postaju suvo granje
ne mogu
ne želim 

te pridržati
kaži nešto, kaži
da si tu, da ćeš biti tu
dok te još
i mogu voljeti
dok mi gordost ne postane
jača od ruske zime 
kaži nešto, kaži
da me trebaš, baš ovakvu
više oporu nego slatku
zar ne vidiš da
tišina kao kiselina nagriza
ovaj prstohvat nas
što nam je ostao kao patetični epilog
drame u nekoliko činova
ti i ja
tragikomedija
kaži nešto
noćas jedem laži
žderem iluzije umjesto ‘leba
pristajem na sve
samo kaži nešto
vidiš li
čuješ li
osjećaš li

da mi treba 
da me voliš
kako nikada nisi
kako nikoga nisi 
jer
ja...
ja
odustajem
od
nas.



Нема коментара:

Постави коментар