Neki muškarci
Gradili su velike kuće
Za svoje žene.
Farbali ograde
I pričvršćivali oluke.
Neki muškarci
Spuštali su
Tešku oznojenu ruku
Preko umornog bedra žene
I sanjali o košuti koja beži.
Ali to su samo
Neki drugi muškarci
Ne oni koje znamo
Ti i ja.
To nikada nisi bio ti
Jer ti si oduvek lutalica
Bez doma
I bez ograde.
Adrese su tvoje bile lažne
I kiše se tvoje nisu
Slivale niz oluke.
Ti nisi spuštao
Umornu ruku
Preko ženskog bedra
I nisi sanjao ništa.
Ti nisi morao ništa
Poput njih
Jer ti si lovac
Sa hiljadu stihova
U očima
I košuta pred tobom
Nikada ne beži.
Нема коментара:
Постави коментар