Nađina histerija reči: Ja sam ono što stežeš među zubima

Sada treba da dovršiš svoje piće izgasiš cigaretu poljubiš je poželiš joj mirne snove onda kukavički letargično priđeš staneš ispred mene i poručiš da život nije fer a ja još manje da je život težak teži od svakog pića žene koju ne želiš teži od nje jer ona misli da, ona misli samo ti ne misliš ti pomišljaš ali i dalje stojiš tik ispred mene ovo je čista animalnost ovo je čist bezobrazluk ti ti gajiš defetizam među skupim košuljama mirišeš na glupost i neukroćenu strast prevlačiš kažiprst preko moje ključne kosti ona je obična ona je ovo ona je ono ona je ono na O ona je samoglasnička vežba lako se kotrlja niz usne lako izlazi iz oblaka dima dok se ja lomim u grkljanu saplićem se o sekutiće prolazim kroz klance tvoje samoživosti ja sam ono što stežeš među zubima ja sam ono što isušuje jezik ono o čemu se ćuti ono zbog čega pesnica lupa od sto ja sam ono zbog čega ona ide zbog čega ti stojiš baš ovde baš večeras u nadi da ću prerasti u jednostavnu vežbu prostu jednačinu sada je vreme da prelomiš preko jezika to da su ona i ovo piće tvoje najveće nagrade.


Nađa Lazarević



Нема коментара:

Постави коментар