Sada
treba da dovršiš
svoje piće
izgasiš cigaretu
poljubiš je
poželiš joj mirne snove
onda kukavički
letargično
priđeš
staneš
ispred mene
i poručiš da život
nije fer
a ja još manje
da je život težak
teži od svakog pića
žene koju ne želiš
teži od nje
jer ona misli
da, ona misli
samo ti ne misliš
ti pomišljaš
ali i dalje stojiš
tik ispred mene
ovo je čista animalnost
ovo je čist bezobrazluk
ti
ti gajiš defetizam
među skupim košuljama
mirišeš na glupost
i neukroćenu strast
prevlačiš kažiprst
preko moje ključne kosti
ona je obična
ona je ovo
ona je ono
ona je ono na O
ona je
samoglasnička vežba
lako se kotrlja niz usne
lako izlazi iz oblaka dima
dok se ja
lomim u grkljanu
saplićem se
o sekutiće
prolazim kroz klance
tvoje samoživosti
ja sam ono
što stežeš među zubima
ja sam ono
što isušuje jezik
ono o čemu se ćuti
ono zbog čega pesnica
lupa od sto
ja sam ono
zbog čega ona ide
zbog čega ti stojiš
baš ovde
baš večeras
u nadi
da ću prerasti u jednostavnu vežbu
prostu jednačinu
sada je vreme
da prelomiš preko jezika
to
da su ona
i ovo piće
tvoje najveće nagrade.
Nađa Lazarević
Нема коментара:
Постави коментар