Uz mene je teško, jer sam teška.
Tvrdoglava.
Svojeglava.
Hirovita i ishitrena.
Volim slobodu,
A vapim za pripadanjem.
U meni kontrast širi svoje zrake.
Teško je pripadati mi,
Još teže ne pripadati mi.
Često plačem,
Nekad ne znam šta da kažem.
Nekada ne umijem ućutati.
Rijetko pitam,
Još ređe dajem odgovore.
Uz mene je teško, jer sam teška.
Inat je moj vjetar za jedro.
Nekad sam mirno more
Koje se ne završava.
Nekad sam potok željan šaputanja
I ćutanja.
A nekad sam bajka.
Mene je teško voljeti,
Ja sam naopaka kletva.
Ja sam očajna molitva.
Ja sam ona koja počinje
Tamo gdje se tuga završava.
Moje su oči Crno more.
Moje su ruke grančice magnolije.
Moje su usne prezrela trešnja.
U kosi mi je zaspalo
Hiljade crvenih Sunaca
I u trbuhu spava moj san o začeću.
Uz mene je teško, jer sam teška.
Sve malo hoću,
A sve više neću.
Migoljim se kroz sentence bez smisla.
Ulivam se u emocije
I isplivavam iz okeana laži.
Gola,
Jer nosim istinu kao zaštitni znak.
Nije me lako voljeti
Jer ja nisam ja.
Uvijek se probudim nova.
Nekad uplašena,
Nekad senilna,
Hladnog pogleda i grubog govora.
Na mom jastuku zaspi i budi se
Hiljadu novih ja.
Neka će te voljeti ćutljivog.
Neka će te objesiti i javno osuditi
Jer nisi kazao.
Uz mene je teško, jer sam teška.
Ja volim da čitam.
Volim da maštam
I zamišljam jedno zimsko jutro
U drvenoj kolibi kraj jezera
Na vrhu planine.
Uz mene je teško, jer sam teška
Kad zavolim.
Kada se uplašim da te gubim.
Kada osjetim slobodu govora.
Kada znam da znaš i da ne kažem.
Uz mene je teško, jer sam i sebi teška.
Ali zavoli me takvu,
Tešku,
Daleku,
Vezanu a slobodnu,
Nasmijanu i podivljalu.
Zarobi me.
Pripitomi me.
Neće biti lako.
Ali vrijedi.
Sveži me za sebe,
Ja te neću umjeti pustiti
Nikada.
Sa mnom je teško, jer sam teška..
Ali kada zavolim...
Kada zavolim ne postoji nešto teško
Nešto nemoguće i daleko
Što neću stići
Dohvatiti i uhvatiti
Zarad tvog osmijeha.
I najzad, shvatićeš, konačno.
Uz mene će postati lako,
Jer i ja ću postati laka
I jednostavna za shvatiti.
A lako je lako voljeti,
Hajde ti zavoli ono teško.
Ono što mrziš i voliš istovremeno.
Pretraži insp.rs:
nataša ninkovi
Intervju - Nataša Ninković: ,,Ljubav je jednom i za ceo život“
Intervju: Nađa Lazarević Kada je bila mala, gledajući neki film, okretala se ka svojoj mami i pitala je zašto je uopšte važno ko su glumc...
Zaprati Insp.rs:
Najčitanije:
-
Trebao mi je ne samo tih dana, nego čitavog života neko ko će podneti moju prejaku kafu moj presladak kolač moja tuširanja pretoplom vodo...
-
Intervju: Nađa Lazarević Naslovna fotografija: Ana Kašćelan Genije oštrog pera, Marko Šelić , dočekao me je sa osmehom uz opasku da je...
-
šta ako me tog jutra poželiš tu sa desne strane dok se odmaraš u tuđoj kosi i pitaš se zašto si me pustio na kraju leta šta ako tog jutra s...
-
Uz mene je teško , jer sam teška. Tvrdoglava. Svojeglava. Hirovita i ishitrena. Volim slobodu, A vapim za pripadanjem. U meni kontrast šir...
-
Volim te zato što si stvaran Ne od mesa, kostiju i kože Tih mišića, dugih prstiju Što znaju da grle Slučajno da dodiruju Tih očiju u kojim...
-
Sve česće slušam kako su ljudima naporni drugi ljudi jer pričaju o stvarima koje ih ne zanimaju jer previše zalaze u detalje jer pričaju...
-
Kad ne ide, pusti nek' ide - od tebe Ne žalosti se previše. Ne crtaj imena po zamagljenim prozorima. Pregoleme su to uspomene , draga ...
-
Sada treba da dovršiš svoje piće izgasiš cigaretu poljubiš je poželiš joj mirne snove onda kukavički letargično priđeš staneš ispr...
-
Pred mnogim vratima sam čekao . Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu. I uvek kad se usta jedna predavala i žeđ bila ugašena, jedna blažena iluzi...
-
Psiholog: Bojana Obradović , s avetovalište ''Entera'' Kada duša boli retko se to vidi i retko ko to vidi. Ne vidi se...
Kontaktiraj nas:
inspmagazin@gmail.com
Zabranjeno kopiranje. Sva prava zadržana. . Омогућава Blogger.
Нема коментара:
Постави коментар