Da li sam vam rekla kada je ovaj blog/magazin nastao?
U jednoj noći poput ove, kada sam ostala bez velike ljubavi, kada se neko, posle dve godine, samo pokupio i otišao, kao da nikada nije ni bio tu... tako hladno i bezosećajno, tako čvrsto i odlučno...
Za njim sam najteže zatvorila vrata.
Morala sam nekako da ispunim tu prazninu. Odlučila sam da se potpuno okrenem sebi i onome što me čini srećnom - porodici, najboljim prijateljima, pisanju, vama.
Počela sam više da razmišljam o životu. Mama mi je dala knjigu koju je davno dobila od najbolje prijateljice. U posveti piše: ''Sa željom da te u daljnjem životu uvijek okružuje ljubav, poklanjam ti ovu knjigu za tvoj dvadeseti rođendan. Vesna, Zagreb, 14. 12. 1977. ''
U pitanju je ''Zlatna knjiga svjetske ljubavne poezije'' . Ona je bila utočište mojih usamljenih noći, u mraku, uz šolju kafe i uz još neskinute novogodišnje, šarene lampice.
Slušala sam recitovane stihove Žaka Prevera, te odlučila da baš njegova pesma dobije mesto u ovom izdanju bloga, jer me je ''Ta ljubav'' podsetila na sve zaboravljeno i dugo potisnuto...
Setila sam se prve zaljubljenosti i prvog neozbiljnog poljupca... Čoveka koji danas živi u Americi i koji mi se i danas, toliko kilometara udaljen, javlja da se izjada kad ima neki problem.
Zatim prve, velike ljubavi: neobuzdane, nekontrolisane, nespretne, naivne, jednostavne i teške, pažljive i grube, sputane i nesputane, tihe i najglasnije, bezuslovne... Čoveka koji je i danas moj prijatelj, veliki prijatelj.
Volim da ga se sećam sa osećanjem sete i sreće. Ne, ne volim ga još uvek onako kako se vole oni u koje smo zaljubljeni. Volim ga kao osobu, kao prijatelja. Kao čežnju za nekim boljim, bezbrižnijim vremenom. Kao sigurnost, jer kada god bi me uhvatila panika pri pomisli da jednog dana neće biti mojih roditelja da me bezuslovno vole, te da ću ostati sama, postavljala bih sebi pitanje: ''Ko će mene toliko voleti? ''
On. Odgovor je uvek bio on. Odgovor je i danas - on.
Ako ikada zaboravim kada sam bila najsrećnija, on će biti tu, kao čuvar mojih najdražih uspomena, da me podseti, da oživi... da me oživi...
Ponekad se pitam, znate, da li će se to što sam ga ostavila i otišla dalje, ispostaviti kao najbolja stvar ili najveća greška u mom životu.
Opet sam razgovarala sa fantastičnim ljudima o njihovim iskustvima. Dali su mi dirljive odgovore, koji su samo ovlaš dodirnuli moje ožiljke i rane, dovoljno slabo da me ne povrede, dovoljno jako da me podsete... I to je najlepši deo mog rada na ovom blogu - kada mi oni koji me ni ne poznaju, daju parče svog srca.
Prenela sam i jedan tekst sa magazina za koji sam nekada pisala, gde govorim o prvoj, jedinoj i večnoj ljubavi i priči mojih roditelja. Iako sam je sama pisala, svaki put me raspače.
Tu je i pomenuti Prever.
''...Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani, ranjavani, gaženi, poricani,
Zaboravljeni.
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali, ranjavali, gazili,
poricali, zaboravljali...''
Često u tom ušuškavanju u poeziju i setu, nailazim na nerazumevanje onih koji to povezuju sa izrazitom tugom i patetikom. Za mene to nije ni u kakvoj vezi. Sa radošću i osećajem spokoja se prepuštam takvim noćima, i u toj čežnji i nostalgiji pronalazim sreću i inspiraciju. Jer, činjenica da postoji nešto što me je činilo istinski srećnom, čini me i danas srećnom i sigurnom.
Želim vam da uživate u našim rečima, da odlebdite u svoju prošlost, oživite uspomene i barem jednu noć se ušuškajte u divne slike, fotografije, pisma i razgovore o onome što je nekad bilo deo vas.
Ako je potrebno - oprostite. Otvorite svoje srce. Pustite bol i bes da izađu iz vas, pročistite se od negativnih osećanja koja se talože i uznemiravaju vas.
Posvetite se samo onome što vas čini srećnim.
Hvala što me inspirišete.
Često u tom ušuškavanju u poeziju i setu, nailazim na nerazumevanje onih koji to povezuju sa izrazitom tugom i patetikom. Za mene to nije ni u kakvoj vezi. Sa radošću i osećajem spokoja se prepuštam takvim noćima, i u toj čežnji i nostalgiji pronalazim sreću i inspiraciju. Jer, činjenica da postoji nešto što me je činilo istinski srećnom, čini me i danas srećnom i sigurnom.
Želim vam da uživate u našim rečima, da odlebdite u svoju prošlost, oživite uspomene i barem jednu noć se ušuškajte u divne slike, fotografije, pisma i razgovore o onome što je nekad bilo deo vas.
Ako je potrebno - oprostite. Otvorite svoje srce. Pustite bol i bes da izađu iz vas, pročistite se od negativnih osećanja koja se talože i uznemiravaju vas.
Posvetite se samo onome što vas čini srećnim.
Hvala što me inspirišete.
insp.
Нема коментара:
Постави коментар