Poezija koja se ne zaboravlja: Žak Prever - Ta ljubav

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna.
Ta ljubav     
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme.
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna.
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći.
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede.
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani, ranjavani, gaženi, poricani,
Zaboravljeni.
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali, ranjavali, gazili,
poricali, zaboravljali.
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ožarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila.
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo.
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto.
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se, patiti, bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se, smejati se
I podmladiti se.
Naša ljubav ostaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan.
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe, za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli.
Da, ja im vičem
Za tebe, za sebe i za sve druge.
Da, ne znam...
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji.
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo.
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas.

1 коментар: