Reč urednice: O opraštanju

Dugo sam smišljala ovo izdanje.

Svako veče odlučim da pišem, ali kada se nađem pred prazninom belog ekrana, odustanem.

Naravno, opet su me usamljenost i potištenost vratili pisanju. Nema boljeg leka i utehe.

Tema koja je pred vama u ovom izdanje je - opraštanje.

Podstaknuta ličnim događajima, neshvaćenim tuđim odlukama, odlascima, postupcima... odabrala sam ovu temu, nadajući se da ću odgovore na mnoga pitanja saznati istražujući po literaturi, u književnosti, među svojim sagovornicima.

I, zaista su unapredili moje učenje o opraštanju. Kako drugima, tako i sebi. Ne zna se šta je teže.


Na kraju sam shvatila da svi ti saveti, u trenutku kada treba nekome da oprostimo, ili da se oprostimo od nekog, mogu samo da nas uteše, da nas usmere, ali za pravu pomoć i novi korak u budućnost, možemo da se odlučimo jedino svojom, čvrstom, voljom i odlukom. I, sasvim je normalno da će nam za to biti potrebno određeno vreme.

Nedavno sam pročitala:

''Ljudi moraju da opraštaju. Ne moramo da volimo druge, ne moramo da budemo prijatelji, ili da im šaljemo srca u porukama, ali moramo da im opraštamo, da prelazimo preko stvari, da zaboravljamo.
Jer, ako to ne učinimo, mi vezujemo kamenje za naša stopala, a naša krila ne mogu to da podnesu.''

Mislite o tome.

Čitaćete iskrene reči mojih srdačnih sagovornika, koji nas uče da praštamo, a i da sami kažemo: ''Oprosti'' . 

Milan Kraus napisao je dirljivu pesmu o ženskom srcu koje je sposobno da prašta onom kog bezuslovno voli.

Još jedan svoj tekst sam vam prenela sa magazina za koji sam nekada pisala i sigurna sam da ćete ga razumeti na pravi način. Metaforično prikazuje moju borbu u ljubavi koja nema budućnost, borbu za preživljavanjem.

Tu su tekstovi o modi i zdravoj ishrani, koje uvek volim da vam pišem. Ovaj put sam pratila uličnu modu tokom Nedelje mode u Milanu, a otkrila sam vam i koje namirnice su odlične za detoksikaciju.

Uživajte i pišite nam na insppppp@gmail.com

Hvala što me inspirišete.

insp.


1 коментар:

  1. Nekoć, ne tako davno, sam stalno pisala, to mi je dolazilo prirodno skoro kao i disanje. I onda odjednom ništa - bijeli ekran i nikako složiti rečenicu, totalna frustracija. Čitajući ovaj tvoj tekst, pomislila sam kako je možda trenutak da ponovno probam, pa šta bude :) Hvala tebi na inspiraciji i na posjetu na mom blogu :)
    Pozdrav iz Rijeke!

    ОдговориИзбриши