Nikada nisam sebi dozvoljavala da mislim i govorim kako sam nezadovoljna, bespomoćna i nesrećna. Za mene je sreća uvek predstavljala neko suštinsko stanje stvari u životu, a kako pored sebe imam oba roditelja, brata, širu porodicu, dugogodišnje prijatelje, toplinu, sigurnost, podršku, ciljeve, ambicije, bila sam svesna da mi, suštinski, ništa ne nedostaje. Bez obzira na to koliko mi je neki dan bio dobar, ili loš, i da li sam legla sa osmehom, ili sa suzama, znala sam da nemam pravo da se žalim, da budem nezahvalna, i da ne želim da mi život zaista pokaže kako izgleda biti nesrećan.

Vremenom sam shvatila da je sreća ustvari izbor. I, da je sreća stvar odluke. Viđala sam ljude koji imaju ''sve'' u životu, pa su ipak mračni, večito kritički nastrojeni prema ljudima i događajima, i kao da se gube i traže sami u sopstvenom životu, tragajući za srećom. Sa druge strane, videla sam decu i odrasle ljude, bez majke, ili oca, sa malo novca, u istrošenim čizmama i kaputu, sa osmehom na licu i iskrom u očima. Tada sam shvatila da je sreća stvar odluke, da se ona traži u nama samima, a ne u spoljnim stvarima.

Kada sam spoznala sreću u sebi, kada sam je odabrala za svoju realnost, pogled na život, energiju koja zrači i privlači, tada sam osvestila koliko mislima kreiram svoju stvarnost, kolika je moja moć u kreiranju života, samim tim što je sve u odluci kako ću da ga živim. Počela sam da osluškujem svoje misli, svakodnevno sam u lovu na one negativne koje imam kao davno ukorenjena uverenja, od strane drugih ljudi, zatim na one koje usmeravam ka drugim ljudima, kao i na one koje me samu tište i čine da se osećam nelagodno, uplašeno i loše. Osvestila sam svoje misli, dublje razmišljala o razlozima i uzrocima nekih uverenja, i počela sam da ih menjam. I dan danas učim tu važnu lekciju. Još uvek upadam u raznorazne raprave i razgovore koji su ispunjeni nekim gnevom, ili kritikovanjem situacija i ljudi, ali čim primetim da to počinje da utiče na moju energiju, sa osmehom menjam temu i započinjem nešto vedrije. Još uvek kontrolišem stres i uveravam se da mi ništa dobro neće doneti. Jedna od vrlo važnih lekcija je i promena fokusa. Često smo usmereni ka nečem što ne valja i primećujemo samo to, umesto da se prosto otvorimo i navedemo um da sagleda i drugu stranu, i pozitivne strane nekoga, ili nečega. Kada u mojoj kući započne rasprava oko nekakvih banalnosti, obavezno nakon samo nekoliko rečenica menjam temu, menjam fokus, i počinjem da razgovaram o sasvim novoj temi, makar ona bila potpuno obična, svakodnevna, nešto što mi se tog dana dogodilo, ili sam čula.

Većina tekstova koje mi ljudi šalju za blog, bez obzira na temu izdanja, vezana je za njihove partnere. Toliko tužnih, setnih pesama i priča koje očajavaju i čeznu za onim koji je odlučio da ode i da ih napusti. Žao mi je što danas toliko vezujemo sreću za druge ljude. Naročito, žene za muškarce. To vezivanje postaje gotovo opsesivno i očajno. I ja se pitam, da li je moguće da žene ne mogu da budu srećne bez muškaraca? Zar je moguće da vas u životu ne inspirišu za pisanje otac, majka, najbolja prijateljica, sestra, brat, profesor koji je otkrio vaš talenat, onaj usputni prolaznik koji vam je udelio neobičan pogled, knjiga koja vam je promenila pogled na život, trenutak kada ste otkrili čime želite da se bavite u životu, porodični praznici i anegdote, verni pas koji vam je zaspao na stopalu, priče koje su vas oplemenile, na kraju krajeva, zar ne inspirišete sami sebe, sve što ste do sada postigli i sve ka čemu težite?

Počnite da radite na projektu koji ste oduvek želeli da započnete, pronađite svoju šumicu gde ćete nedeljom popodne upijati sunčeve zrake u tišini i osluškivati svoju dušu i dušu svog grada. Pričajte satima sa drugaricama, pijte belo vino i smejte se dok vam se vilica ne ukoči. Grlite svoje roditelje i zahvalite životu što su baš u ovom trenutku kraj vas… za par decenija, neće biti. Uživajte u svakom trenutku, doterujte se, ljubite lepe momke, plešite po stanovima, klubovima, liftovima, okupite se sa društvom iz srednje škole u onom vašem kafiću, pričajte o lepim uspomenama, smejte se, trčite po kiši sa onim osećajem slobode, kada vas baš briga što vam je kosa mokra i šminka razmazana, pevajte kao da ste blesavi, servirajte sami sebi kafu, sa slamčicom i omiljenim keksom, zapalite mirišljave sveće, kupite sebi neku lepu stvar, trčite, pronađite svoj hobi i potpuno mu se posvetite, posmatrajte svoje vene, prste kako se kreću, osvestite trenutak i činjenicu da živite, pratite kapljice kiše i smešite se suncu kada grane. Volite sebe, volite one koji vas vole, volite život! Toliko je razloga za radost, sreću, zahvalnost… 

Kada to uvidite, kada budete srećni sami u sebi i sami sa sobom, više vam neće biti važno što je danas tmuran dan, što na poslu imate koleginicu sa kojom se ne slažete, što se On nije javio, što gleda s drugovima utakmicu, što kasni, što vam je najbolja prijatelja neraspoložena, i što vas majka kritikuje. Kada ste potpuno svoji, onda ne zavisite od drugih ljudi, od njihovog ponašanja i misli, zavisite od sebe i svoje odluke. Pronaći svoju sreću znači i pronaći svoju svrhu u životu, imati svoj život. Ako On kasni, vi ćete to vreme iskoristiti da dovršite baš nešto što ste započeli, pa makar to bio film, ili čitanje poglavlja knjige, nećete džangrizavo da mu prigovarate . Ako ima loš dan i ne želi sa vama da razgovara o tome, sa osmehom ćete mu predložiti da je bolje da se vidite sutra, kada svane novi dan, jer ćete biti bolji jedno za drugo. Ohrabrićete nervoznu drugaricu nekom lepom pričom i dobrim vestima... Kad imate sopstveni život u punom smislu te reči, kada ste svesni sebe, prestajete da budete zavisni o drugim ljudima i ono najvažnije, prestajete da ih krivite za svoja osećanja i ponašanje.