Vaga

Nisi verovao u horoskop, niti u slične gluposti, kako si ih zvao
Zato smo se svakog ponedeljka ujutru raspravljali zbog iste stvari.
Govorio si kako ne razumeš kako mogu kvariti ukus jutarnje kafe čitajući te besmislice, koje pišu neki očajnici u trci s lovom
Naravno, onda bi usledio govor o tome kako jedina stvar u koju veruješ u vezi horoskopa jeste to da sam ja vaga
To naravno nema veze s tim što sam rođena dvanaestog oktobra, već zato što ja jesam vaga.
Da, ja sam vaga sama po sebi,
Vaga sam po onome što me čini onakvom kakva jesam
Vaga sam jer vagam oko toga da li ćemo ići u bioskop ili gledati film kod kuće
Vaga sam jer vagam koji ćemo film gledati
''Kao da je to bitno'', vičeš.
''Ti vagaš i s osećanjima'', kažeš mi,
''Vidiš da su i ona stalno u nedoumici,
Ne znaš da li bi želela da sam s tobom ili da konačno odem,
Odluči se''
Kažeš, gledajući me u oči s iščekivanjem
Onda kada ti ne odgovorim ili samo odmahnem glavom, opsuješ sebi u bradu, zgrabiš slušalice i odjuriš mrmljajući
Tako si prošlog ponedeljka za sobom ostavio prljave otiske patika na stepeništu i prosipanu kafu u sudoperi, a ja sam konačno sela da ti pišem pismo bez adrese u kome ti konačno priznajem da više ne vagam.
Osećanja prema tebi u mom srcu odavno su prevagnula, ali ne ona zanesena od pre godinu dana.
Već ova nova
Odlučna u nameri da tvorca čežnje zauvek oteraju iz mog života.
"Zbogom, moja iluzijo" pišem ti na kraju, jer je to ono što ti jesi
Ono što na kraju ostaje od nas dvoje
Iluzija
Jedna velika iluzija mene i tebe i naših spojenih prstiju i izrečenih reči...
Ti si lav u horoskopu, jel si znao to?
Kažu da lavovi i vage ne idu zajedno.
Ispalo je da je to istina...

Postojimo ti i ja, u stvarnosti odvojeni

Kažu – nada poslednja umire. Meni se čini da ona uvek vodi na pogrešan put. Vodi ka onom istom ponoru – razočarenju, besu, strahu, snovima, mašti, iluzijama. Iluzije – lažne kao i posao mađioničara, trikovi na privid stvarni. Pustila sam i ignorisala sve znakove realnosti, vođena iluzijom i zanesena tvojim idejama da možemo da istrajemo. Da možemo da prevarimo stvarnost. Strpljivo si čekao da mi se uvučeš pod kožu, da se naviknem na tebe. A onda si otišao. Bez reči, pogleda, poljupca. Za samo minut sam ostala praznog srca. Sama. Dugo mi je trebalo da amaterski zašijem sve popucale šavove. Prestala sam da razmišljam o tebi, prestala sam da plačem, prestala sam da ti izgovaram ime. Iako mi je bilo na početku svake reči. Ubedila sam sebe da sam te preživela, al´ je sudbina došla po svoje. Spojila nas jedne pijane noći i vratila stara sećanja, zakopana negde duboko ispod površine. Pokidala svaki konac. Igra se sa nama, znajući našu istrajnost i tvrdoglavost u igri zvanoj ljubav. Posle toga nije bilo povratka. Sada nema nazad. Ne mogu da te izbacim iz srca, uporno odbijaš da odeš. Realnost se smeje gorko, previše ponosno ako se ja pitam, i dolazi po svoje svaki put kada vidim svoj odraz u ogledalu. Pogledam se i okrenem glavu. Prokleta istina, prokleta iluzija i prokleta priznanja. „Nas“ nema, „mi“ ne postojimo. Postojimo samo TI i JA. U stvarnosti odvojeni. Zato si mi ti, dragi moj, kao iluzija, kao trik – sladak, savršen, potreban ne bi li pobegla od okrutne stvarnosti; ne želim te, ali se očajnički tebe držim. I dođeš kada te najmanje očekujem. Iako te željno čekam i radujem ti se. Nekad si mi toliko potreban da samo zatvorim oči i skoro te osetim pored sebe. Živim onako kako najbolje umem. Ostaje samo sećanje i vreme za moje snove. Sa tobom živim u snovima. I to mi je omiljeni deo dana. Neću prestati da bežim od realnosti. Ko zna - možda joj nekad i pobegnem? Nada poslednja umire. 

3. dan

Dao sam sebe drugima. Onako kako se to zapravo samo može i uraditi. Dao se zarad ljubavi. Dao se

kao nešto što daješ da simbolizuješ vezu s nekim. Poklonio se, prodao se, i nema me više. Ne

postojim. Kao celina sam izbrisan pojam. Nešto što nikad nije ni postojalo. Zavarao sam sebe da to

može tako, ubedio sam sebe da ću biti voljen, da ću značiti. Deo mene je s nekim voljenim... S nekom voljenom uvek otišao negde meni daleko. Ne fizički. Duhovno. Kada te ta osoba više ne poseduje i kada ti nju više ne poseduješ. Vapaj za prihvatanjem, ostati u limbu neostvarenih želja, u konstantnom kovitlanju za dodirom. Ostali smo nedodirnuti. Ali, možeš li dodirnuti nešto što ne postoji?

Sklon sam melanholiji. Ne mogu ne biti. Tuga je za tužne ljude sreća. A ovako duboko biti

tužan, duboko osećati... Samo je prokletstvo. Ono koje voliš. Porok koji ne boli, ali u isto vreme

nanosi one najgore povrede. Senka svoje senke. Sada mi je samo mašta ostala realna. Ostalo mi je

samo da sam sebe volim i poštujem. Ali kako voleti sebe ako se stalno potcenjujem, kako sebi

verovati, ako sam sposoban i sam sebe da slažem? Druge je lako slagati, ako nisi čovek od integriteta. Nemoj im pokazati sujetu, unesi toplinu u svoju laž, i uneo si vatru zmaju u čeljust. Ali, kad sebe počneš lagati, tu je došao kraj. Upadaš u ciklus beskrajnih senki, začarani krug neistine, a šta je onda u stvari istina a šta ne? Šta je iluzija a šta ne? Ništa više nije stvarno, i sve gubi svoj značaj. Kada duši i očima jedno više nije isto i kad se izgubi veza između to dvoje, onda se gubi smisao života. Da li postojim da bih postojao, ili da bih živeo? Život je samo... Jedna iluzija.

Žena iz flaše
Jedne večeri, tužan sjedoh da pijem, ispraznih flašu, pa htjedoh da je razbijem. Kad uzeh flašu, jer pića vise nema, u praznoj flasi, vidjeh stoji žena. Da l' to dobro vide oči moje, il' sam ja pijan od pića i tuge svoje? Protrljah oči i vidim sad čisto, naga žena u flaši stoji isto. Ko je, kako je i kuda je došla, pa je u flašu moju, ona prošla? Šta sa njom ja sad da radim, kako iz flaše da je izvadim? Može li žena ostati nepovrijeđena, ako se razbije, sad flaša njena? Pitanja moja sve više me muče, pa mi srce sve jače, i jače tuče. Žena iz flaše, gleda me milo, pa se na me smije, e to je ludilo. A ja srećan i opčinjen sav, slutim moju novu ljubav. Da li je to san, ili je java, ili je to moja ljubav prava? Skinuh čep, i odvrnuh flašu, za nagu ženu, i ljubav našu. Kad tamo u flaši, nikoga nema, sve je iluzija moja i snoviđenja.