Sanjam
Čudne ljude
Kako pohode raskrsnice moga života
Vuku me, kidaju
I stalno nekud žure.
Gaze umornu dušu
Koja se slila u pete
Pa otisci njihovih stopa
Imaju trag lažnog dobročiniteljstva,
Požrtvovanja,
Jadikovanja.
Sanjam
More ptica
Kako beže tamo gde je toplije,
Gde ima nade;
Te su nade
Isprane suzama oproštaja uplašenih porodica
Prečišćene detinjom verom da ima Boga
I da svaku pticu
Prati zvezda padalica
Naših zelja.
Sanjam
Nevine ljude
Ruke su im pune žuljeva
Život ih satire
Starost se klacka u uglu
Iako nije njeno vreme.
Ali ih mladost izdaje.
Njihova savest je mirna
Inat i ponos pokreću puls,
Ali crv neizvesne budućnosti
Drzi oči van svakog sna.
Sanjam
Preke poglede,
Neminovnost,
Bahatost,
Potlačene
Dobrovoljne robove
Prestiža i glamura
Čije je telo prazna ljustura kojom se svako igra
Za evro bačenog dostojanstva.
Sanjam
Decu, mlade ljude
Kolena su im umrljana bestidnošću
Laži im beže sa usana
Nezadovoljstvo ubija svaki izlazak novog dana;
Inovativni,
Blistavi sjaj njihovog uma
Otiče blatnjavim ulicama.
Sanjam
Želju koja ima
Zvuk violončela
Pravu reč
Pokret
Besprekornu umetnost življenja
Bez straha od preživljavanja.
Hodanje podignute glave,
Pravih ramena.
Istinu osmeha.
Bolje sutra.
Sanjam
Pomeranje fresaka na zidovima crkvi
Belog anđela
Kako obasjava put našeg postojanja;
Slobodu reči,
Mišljenja,
Ljubavi.
Sanjam
Dobar narod
Divne ljude.
Ali,
Ne želim da sanjam
Grubost i neotesanost
Nepoštenje,
Ne želim snove
Koji imaju truli zadah.
Ne želim
Moćnike koji su diplomirali iskorišćavanje
Uz koje propadamo,
Koji koriste naše potencijale,
A dajemo im se poput ljubavnika.
Koji ćute o svim veličanstvenim anđelima našeg doba.
Sanjam
Hrabrost i jačinu.
Sanjam te, Srbijo.
Probudi me.
Čudne ljude
Kako pohode raskrsnice moga života
Vuku me, kidaju
I stalno nekud žure.
Gaze umornu dušu
Koja se slila u pete
Pa otisci njihovih stopa
Imaju trag lažnog dobročiniteljstva,
Požrtvovanja,
Jadikovanja.
Sanjam
More ptica
Kako beže tamo gde je toplije,
Gde ima nade;
Te su nade
Isprane suzama oproštaja uplašenih porodica
Prečišćene detinjom verom da ima Boga
I da svaku pticu
Prati zvezda padalica
Naših zelja.
Sanjam
Nevine ljude
Ruke su im pune žuljeva
Život ih satire
Starost se klacka u uglu
Iako nije njeno vreme.
Ali ih mladost izdaje.
Njihova savest je mirna
Inat i ponos pokreću puls,
Ali crv neizvesne budućnosti
Drzi oči van svakog sna.
Sanjam
Preke poglede,
Neminovnost,
Bahatost,
Potlačene
Dobrovoljne robove
Prestiža i glamura
Čije je telo prazna ljustura kojom se svako igra
Za evro bačenog dostojanstva.
Sanjam
Decu, mlade ljude
Kolena su im umrljana bestidnošću
Laži im beže sa usana
Nezadovoljstvo ubija svaki izlazak novog dana;
Inovativni,
Blistavi sjaj njihovog uma
Otiče blatnjavim ulicama.
Sanjam
Želju koja ima
Zvuk violončela
Pravu reč
Pokret
Besprekornu umetnost življenja
Bez straha od preživljavanja.
Hodanje podignute glave,
Pravih ramena.
Istinu osmeha.
Bolje sutra.
Sanjam
Pomeranje fresaka na zidovima crkvi
Belog anđela
Kako obasjava put našeg postojanja;
Slobodu reči,
Mišljenja,
Ljubavi.
Sanjam
Dobar narod
Divne ljude.
Ali,
Ne želim da sanjam
Grubost i neotesanost
Nepoštenje,
Ne želim snove
Koji imaju truli zadah.
Ne želim
Moćnike koji su diplomirali iskorišćavanje
Uz koje propadamo,
Koji koriste naše potencijale,
A dajemo im se poput ljubavnika.
Koji ćute o svim veličanstvenim anđelima našeg doba.
Sanjam
Hrabrost i jačinu.
Sanjam te, Srbijo.
Probudi me.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар