Idilični spisi slobode: Sa zimom će proći sve zaleđene želje

Čizme odbacimo i navučemo vunene čarape
Dok se lišavamo glasnih razgovora
Udubljeni u misli o večnoj ljubavi
Pijemo iz lepljive čaše, zaleđene našim dahom
I od šećera pravimo karamele
Srećnog detinjstva

I mirišemo vino
Koje se rastače po našim ustima i telu
Kao brazde poorane zemlje
Uskoro će zima proći
Sa zimom će proći i sve zaleđene želje i sve reke
Koje su stale, namerno sada
Da se očiste
I nastave da teku
Neizmenjenom putanjom
Već milenijumima
U tom ledu, koji se otapa sa povećanjem temperature, krije se tajna:
Zaleđeno srce možeš odlediti samo toplinom
I jedino toplota vraća reci pravo na život
Na ponovno pokretanje i oticanje
A zaustavlja je da bi se odmorila od neprestanog hoda po kamenom dnu
Zimi sve staje, jer bez zime nema toplote
Bez zime ne bi bio poznat taj osećaj
I toplota ne bi bila važna
Zimi sve spava
Samo se ljubav budi
Budi nečiji ogrtač u hladnim noćima
I ledolomac u ledenim danima
Daruj parče svog ludog sveta
Ludaku, koji te, umotan u svojoj čežnji
Strpljivo negde čeka.
Milan Gajić


Нема коментара:

Постави коментар