Jasna Karamehmedović: Ne znam ko bih morala biti

Ne znam ko bih morala biti,
pa se zato sakrijem
kafom,
fikcijom,
planom da je i ljeti jesen.
Ne znam šta bih morala biti
pa zato ćutim 
nebom,
krovovima
odsutno tražeći
sve što je ples i bezbrižnost.
Ne znam šta to u meni
zahtjeva ostati
pa se zato pokrijem
sa par stihova
i zapitam se je li dovoljno.
I možda dobro je
što odlutam prije odgovora
jureći sledeće jutro
koje me (ne) sadrži
vječno,
mučno,
tuđe.


Нема коментара:

Постави коментар