Milan Gajić: Ženi

Ti, devojčice, damo, gospođice, gospođo, mama, tetka, ujna, bako, devojko, suprugo, sestro... Došlo je vreme kad si u očima svih manje vrednija. Vreme gde si manje poštovana nego što zaslužuješ. Vreme gde ne smeš reći da nisi zadovoljna odnosom društva prema tebi. A ti si stub svakog društva! Namerno su ti nametnuli vrednosti koje ti ne priliče. Jer znaju da od tebe sve polazi. Ti si lepota, u pravom značenju te reči. Radost od tebe kreće. Cveće potoji zbog tebe. Ako kod tebe ne postoje moralne vrednosti i principi, od kojih nećeš odstupiti, neće ni u društvu postojati. Ti si pokretač kulture. Pokretač promena. Najvredniji deo zajednice. Vaspitač. Profesor. Ambasador. Ljubav. Zbog tvoje pažnje su se vodili ratovi. Ginulo se i slavilo u tvoju čast. Doline i gradovi nazivani tvojim imenom. Zasađivane lavande i jorgovani. Ti si božanstvo! Zašto si dozvolila sebi da budeš nezadovoljna i nesrećna? Muškarac poštuje ženu sa stavom. Nećeš biti prihvaćenija ako radiš sve da privučeš što više pažnje. Nećeš se srećna vratiti svojoj sobi i krevetu ako se napiješ u društvu, jer je to postalo normalno. Nećeš sebe voleti ako spavaš sa što više muškaraca. To što je kratak život i što si zapljusnuta sa svih strana informacijama da treba iskoristiti život maksimalno, nema to značenje i smisao. Kako će te drugi poštovati ako samu sebe ne poštuješ? Ne krivim te, ali, zamisli se... Ti, kraljice stvarnosti! Budi dama i oslonac. Vredni nađu vredne. Nećeš biti sama. Nećeš patiti. Nije karijera sve u životu. Smisao svega je LjUBAV. Nisi daleko od čoveka koji će te poštovati i voleti i dati sve da te usreći. Nemoj tražiti po noćnim klubovima i zadimljenim kafanama čoveka svog života. Nemoj traćiti vreme u lošem društvu. Knjiga je bolji prijatelj od većine. A obrazovanje najviše privlači. Nije obrazovanje samo fakultet. Obraz je nešto što se čuva i neguje. Čovek koji te voli je tu, samo što te nije zaštitio svojim ramenima. Osvrni se. On će sam doći, kad budeš prestala da ga tražiš. I kad budeš krenula da radiš na jačanju svog duha, a ne tela. Kad budeš više obraćala pažnju na svoje misli i reči, a manje na šminku i odeću. Kada tvoj govor prestane da otkriva prostotu. Ne daj se, devojko! Ti si ta koja će svet spas'ti i ušuškati, i vratiti na pravi put mnogo ludih glava. Ti si dete poštenih i divnih majki. Ti si dete zemljoradnika i vojnika. Časnih i veselih voćara. Paora, što mrsiše mirisne kose vaših majki. Devojke, zlatokose i ljubljene naše Zaplešite u ritmu kišnog dana, dok noć sustiže cvetni zagrljaj. Vi birate.



Нема коментара:

Постави коментар