Odsekoste mi dedin orah!
Žilu kucavicu ovog dvorišta,
Branitelja ovog ognjišta.
Još ni dan nije stao na sigurne noge
Vi već zariste svoja naređenja u pitomo stablo.
Vrištao je svež miris benzina,
Đavolje se smejaše testere
A on se držao
I mirno snosio svoju sudbinu.
Borio se protiv vas ćutke.
David protiv Golijata.
Ali u jednom trenu David zastade,
Izgubio je svoj kamenčić,
Obezvredio sebe.
I baš u tom trenu se obruši na njega sirova snaga.
David se samo u jednom trenu pokolebao
A vi ste to podmuklo iskoristili.
Odsekoste dedin orah!
Jedinu živu uspomenu na njega,
Srušiste opet njegove najšire ruke
I najtvrđu blagost.
Ubili ste ponovo jednu mladost
I starost jednim udarcem.
Vi ste ubili dedin orah,
U sred života.
Ostavili ste ga da tako cvili na vlažnoj zemlji
Dok mu još moć pulsira u listovima,
Granama,
U tim lepim borama.
Uništili ste ga tu,
Gde završavam ja
A počinjete vi.
Učinili ste da nestane tu,
Na ničijoj zemlji,
Gde sve miriše na šećer u prahu
I krofne
A vazduh bocka kao dedina brada.
Vi ste zakoračili na ničiju zemlju
I oteli mi poslednji končić.
Odsekli ste dedin orah
I ubili mi dedu opet.
Ne sluteći da ga ja nosim u svojim venama,
U svojoj prkosno podignutoj glavi,
Ne sluteći da on stoji iza mojih zenica.
Odsekoste mi dedin orah,
Ništarije!
Sada je na mene red.
Žilu kucavicu ovog dvorišta,
Branitelja ovog ognjišta.
Još ni dan nije stao na sigurne noge
Vi već zariste svoja naređenja u pitomo stablo.
Vrištao je svež miris benzina,
Đavolje se smejaše testere
A on se držao
I mirno snosio svoju sudbinu.
Borio se protiv vas ćutke.
David protiv Golijata.
Ali u jednom trenu David zastade,
Izgubio je svoj kamenčić,
Obezvredio sebe.
I baš u tom trenu se obruši na njega sirova snaga.
David se samo u jednom trenu pokolebao
A vi ste to podmuklo iskoristili.
Odsekoste dedin orah!
Jedinu živu uspomenu na njega,
Srušiste opet njegove najšire ruke
I najtvrđu blagost.
Ubili ste ponovo jednu mladost
I starost jednim udarcem.
Vi ste ubili dedin orah,
U sred života.
Ostavili ste ga da tako cvili na vlažnoj zemlji
Dok mu još moć pulsira u listovima,
Granama,
U tim lepim borama.
Uništili ste ga tu,
Gde završavam ja
A počinjete vi.
Učinili ste da nestane tu,
Na ničijoj zemlji,
Gde sve miriše na šećer u prahu
I krofne
A vazduh bocka kao dedina brada.
Vi ste zakoračili na ničiju zemlju
I oteli mi poslednji končić.
Odsekli ste dedin orah
I ubili mi dedu opet.
Ne sluteći da ga ja nosim u svojim venama,
U svojoj prkosno podignutoj glavi,
Ne sluteći da on stoji iza mojih zenica.
Odsekoste mi dedin orah,
Ništarije!
Sada je na mene red.
Нема коментара:
Постави коментар