Iznajmićemo hotelsku sobu
jednog petka
da samo za pola koraka
načepimo subotu
i volećemo se više nego ikada
manje nego što priznajemo
ješćemo jaja
slaninu
i tost
plašićemo se
da neko ne sazna
biće nas briga
ako neko čuje
kako hrska hleb
iza četiri zida
stopala će klizati
po ispeglanoj postelji
prsti će nam zapeti
u novonastaloj
izgužvanosti pokrivača.
Slušaćemo
poslednju škripu tramvaja
ovog petka
stavićemo prst u oko
sudbini
mi se igramo
mi gubimo glavu
plešemo salsu
na tankoj litici
survaćemo se
najbolje prijateljice
biće nam sobarice
koje stežu džepnu Bibliju
ispod uštirkanih uniformi
i pravićemo se
da nas je ludost dovela ovde
ne sopstveni izbor
ne želja
za belom posteljinom
belim vešom
crnom čipkom
strasno želimo
da se kajemo
dok smo u liftu suzdržani
a samo par spratova iznad
bili smo zveri
čuvaš me u levom džepu sakoa
čuvam te u kožnom notesu
i kaješ se
i kajem se
što rana subota
nema za nas
zreliju strategiju.
Nađa Lazarević
Predivno
ОдговориИзбриши