Ugledao si me
valjda posle dugo
valjda posle previše
valjda posle svega
te večeri
i zastala sam ti u grlu
kao nesažvakan zalogaj
pogledao si me
valjda posle taman
valjda posle nikad
valjda posle ponosa
i bila je ona
one
i bujica njih
kolena su nam bila
dva hladna kamena
dva nesalomiva drveta
ja kao ja
ti kao ti
ugledao si me
i pomislio si
na strast
erotiku
sir
i stare ploče
ja sam pomislila
da ti je brada nikad duža
bore nikad veće,
pa da popijemo!
Da se počastimo
kao dva ljuta protivnika
dva ljuta gubitnika
na zgarištu gluposti
hladnokrvnosti
da se potapšemo po ramenu
dok
od žara cigarete
naš ego puca
kao balon
da preplavimo usta
onim rečima
koje čuče ispod jezika
kao lek za srce
da se nikad ne izlečimo
da nikad ne ozdravimo
jer mogu i vekovi da prođu
ugledali smo se
posle taman
da ne režemo vratove
ne pikiramo čela
kao mete za pikado
nešto se nikad ne prežali
a svašta se prećuti
ugledao si me
i rekao:
ja
nikada
nisam
i niti ću
brisati bore
koje si ostavila
dok sam čekao
da me
“neka ide“
prekolje
tog jutra.
Nađa Lazarević
Нема коментара:
Постави коментар