Marija Stošić: Tu, pred mojim očima

Tu, pred mojim očima njegov miris u nozdrvama nosi osećaj blage praznine, odsutnosti, potrebe. I tu, pred mojim očima smeje se, ništa mu ne zameram. Tu, pred mojim očima on zna kako da dobije svaku bitku
i opet me drži u šaci. Tu, pred mojim očima njegova senka bdi kraj mene: “Lepo snij.” I dva sićušna kratera u njegovim očima, odlaze kroz prozor iznad krovova i gradskih ulica. On, večno lovljen sve dok ne bude ulovljen, a ja, na prstima, bosa, sa čežnjom, koja mi oduvek pripada. Tu, pred mojim očima ponovo odmagli bez traga. I sve vreme čekam da ponovo naiđe. Tu, pred mojim očima taksi je stao, muzika je prestala, zalupio je vratima za sobom. I tu, pred njegovim očima padam na žicu cirkusa, ali publika ne voli nesigurne. I tu, pred mojim očima otvara prozor na svom soliteru izlazi u pidžami. I neki zakasneli taksi staje pred njegovom zgradom, ali muzika nije ista. Kao da je čitavog života u bekstvu. Ali, šta će biti sa mnom? I tu, moja kosa rasuta na jastuku kao da doživljava tišinu a kiša još pada, ne prestaje.


Нема коментара:

Постави коментар