Psiholog: Bojana Obradović, savetovalište ''Entera''

Odavno smo zapazali da kada naša maštanja postanu očekivanja, to može dovesti do problema. Od onih u komunikaciji, preko unutrašnjih konflikta i bolnih osećanja, do promene postojećih odnosa, ciljeva, stilova života na destruktivne načine.

Bez maštanja ne bi bilo ni pokretačke energije. Maštanje može biti dobra forma vizuelizacije koja nam pomaže da ostvarimo cilj, da mu neumorno stremimo i ne odustajemo kad se pojave prepreke. Ona ideja o nagradi na kraju puta, ili onom velikom "aha" otkriću, pomažu nam da tolerišemo neprijatnost, frustraciju dok idemo ka cilju, da se u ovde i sada odričemo zarad onog u budućnosti.

Napomenula bih da ovde ne mislim na nezdravo odricanje. Volim život! I zato se odričem mnogo čega u umerenim količinama. To znači da se odričem da stalno jedem nezdravo, ali znam da uživam i u nezdravoj hrani i piću s vremena na vreme. Odričem se i dela svog slobodnog vremena i poklanjam ga volontiranju. Odričem se letovanja svake godine da bih zimi bila tamo gde je leto. I tako dalje... To ne znači da idem u ekstremne forme bilo čega, jer su iste nezdrave.

Odricanje u sada i ovde zarad cilja u budućnosti zovemo dugoročni hedonizam. Skloniji su mu oni koji su umeli u detinjstvu da budu strpljivi i da odlože zadovoljstvo. Odnosno, razvili su dobru toleranciju na frustraciju. Začudili biste se koliko ljudi zapravo izbegava da oseća neprijatnost! Učiniće svašta da je izbegnu. Međutim, najčešće izbegavanje iste dovodi do još veće neprijatnosti.

Kakve veze imaju maštanja, očekivanja, i podnošenje neprijatnosti?

Kao što rekoh, maštanja su dobra. Po meni, na taj način se naš mozak kreativno izražava. Međutim, kada maštanja prerastu u očekivanja, onda nastaje problem. Očekivanja su više od želje. Ona su zahtev da se nešto desi ili ne desi.

"Očekivala sam da će se on prvi javiti", "Očekivao sam da će mi dati povišiću", "Očekivala sam da mi reći istinu!", "Očekivao sam da će mene zaposliti", "Ni u snu ne bih očekivala da mi ovo uradiš!", "Očekivala sam da uvek budeš tu za mene!"

Sama po sebi, očekivanja najčešće i nisu toliko problematična, koliko neznanje druge strane o njihovom postojanju. Kada radim sa parovima, ili individualnu terapiju, uvek pitam da su ikada saopštili svoje potrebe i želje drugoj strani. Skoro uvek odgovor je: NE. Dakle, još jednom, očekivali su da im drugi čitaju misli.

Zašto ljudi ne govore o tome šta očekuju?

Već počinjem da pevušim "nemoj srećo, nemoj danas". Prvo, ako se nečeg plašite, radite na tome. Drugo, nemojte, molim Vas, davati ljudima moći koje nemaju. Ako nešto želite, to i tražite. Samo ne očekujte i ne durite se kada to ne dobijete. Više puta sam pisala o tome da jezik ljubavi nije isti kod svih ljudi, da ljudi mogu biti u različitim raspoloženjima, i da je nedostatak komunikacije jedan od najvećih pokretača nesporazuma.

Pored očekivanja, druge forme (samo)uništenja su:

Primer:

Mladić voli svoju devojku, duže vreme su zajedno, i uskoro ih očekuje zajednički život. Međutim, njihov seksualni život je po njemu previše smeran, jednoličan i ustaljen. Često mašta o tome kako bi se to moglo popraviti. Umesto da otvoreno i konstruktivno razgovara o tome sa njom, on očekuje da će vremenom ona sama shvatiti da nešto treba da promeni. Kako se to ne dešava, on joj suptilno stavlja do znanja šta želi, ali kako ni to ne dovodi do željenih rezultata, on počinje sve češće da se svađa sa njom oko sitnica, da se fokusira na ono što mu se ne sviđa kod nje, uskraćuje joj seks, i emotivno se distancira od nje. Devojka je zbunjena jer ne zna šta se dogodilo. Na terapiji, otkrivamo da on i inače ima problem sa direktnim izražavanjem svojih potreba jer je u detinjstvu više puta bio izneveren od strane roditelja koji su mu često obećavali više vremena sa njim i poklona, te je stvorio rečenicu "lepo obećanje, ludom radovanje",što je dovelo do toga da se on retko ili nikada ne odlučuje na izgovaranje onog što želi kako bi izbegao da bude razočaran. Duboko u sebi on očekuje da voljena osoba prepozna sama njegove potrebe ako je ljubav prava. Pored toga, neprijatno mu je da pokreće bilo kakve razgovore koji bi mogli prerasti u diskusiju ili svađu. Devojka, sa druge strane, je bila uplašena da je on više ne voli i da je uradila nešto pogrešno. Ne znajući razlog za promenu njegovog ponašanja prema njoj, uskraćivanje seksualnog odnosa je interpretirala kao gubitak zainteresovanosti i privlačnosti, što je pojačalo njene strahove o raskidu. Terapijski proces je uključivao promenu nezdravih osećanja i disfunkcionalih ponašanja kod oboje, treninga asertivnosti kako bi naučili da izražavaju svoje želje, ali i kada su povređeni, što je rezultiralo otvorenom komunikacijom o seksualnim željama za koje se ispostavilo da zapravo nisu problem i da je devojka želela promenu, ali se bojala da će mladić pomisliti nešto ružno o njoj ako budu slobodniji.

Dakle, kada svoja maštanja pretvorite u očekivanja, zapitajte se:

Dala sam Vam neke smernice kako ne pretvoriti maštanja u očekivanja. Očekivanja vode u bes, depresiju, paniku, povređenost, ljubomoru. Želje i maštanja vode u ljutnju, tugu, nezadovoljstvo, bol. Naravno da će nas boleti ako nas ne voli neko koga mi volimo, ako ne upišemo željeni fakultet, ako izgubimo posao koji želimo. Ali, vremenom oporavićemo se od gubitka. Nećemo odustati od cilja, promenićemo plan.

I, ko je maštanjima dozvolio da se pretvore u očekivanja?

Vi. Dakle, Vi imate moć da ih opet promenite. Radite na tome. Život nije toliko komplikovan, koliko mi umemo da ga zakomplikujemo sami.

Bojana Obradović je 2013. godine pokrenula prvo besplatno online savetovalište za studente, u okviru projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). Pored savetovališta za studente, svi građani mogu besplatno prisustvovati radionicama i predavanjima. Za sve dodatne informacije javite se na mail: bojana.obradovic7@gmail.com

• psihologija