Šta se krije iza slike ''Vrisak'', Edvarda Munka?

Onoliko koliko je ''Vrisak'' kultna slika, toliko je i misteriozna od prvog dana susreta sa publikom. Zašto je vidno zapanjen izraz vrisnuo? Ovih dana svet bruji o novoj teoriji: ''Vrisak'' je inspirisan atmosferskim fenomenom tzv. sedefastih oblaka (mother-of-pearl).

Retki oblaci dobili su naziv radi sličnosti boja sa abalone školjkama. Poznati i kao polarni stratosferski oblaci, prelivaju se u nekoliko sedefastih nijansi i izgledaju vrlo neobično. Formiraju se u severnim geografskim širinama, tokom zime, kada suva stratosfera počinje da se hladi. U uobičajenim okolnostima, stratosfera je toliko suva da ne može da formira oblake, ali kada temperatura padne i do 100 stepeni ispod nule, sva vlaga u vazduhu postaje toliko hladna da formira kristale leda. Kada Sunce pronađe savršeno mesto duž horizonta, ledeni kristali reflektuju Sunčeve zrake, uzrokujući svetlucavi biserni efekat.

Helena Muri, stručnjak za meteorologiju, u nedavno održanom govoru na manifestaciji za European Geosciences Union General Assembly, govorila je o mogućnosti da je slavni Munk naslikao upravo nesvakidašnju atmosfersku pojavu sedefastih oblaka, koja je tek nedavno počela da intrigira naučnike i meteorologe: ''Jednog umetnika kao što je on sigurno je ovakva pojava impresionirala i ostavljala značajan utisak na njegov rad. Osim toga, znamo da su se ovi oblaci javljali na području Osla, u 19. veku.''

Veruje se da je slika autobiografska. Norveški slikar borio se sa tragedijom narušenog zdravlja, odražavajući to na bojama i temama svojih slika. U jednoj od pesama u svom dnevniku, Munk je nadahnut prelivanjem neba u krvavocrvenu boju, ali kao odraza talasa tuge koji ga je preplavio nakon jedne šetnje sa bliskim prijateljima. Pesmu je uokvirio sličnim motivima i bojama kao na slici koja je kasnije nastala. 

Podsetimo da je 2004. godine bila aktuelna teorija kako je Munk bio inspirisan bojom neba posle erupcije vulkana Krakatau, u Indoneziji. Ipak, novo mišljenje da su se sedefasti oblaci tog značajnog dana zabeleženog u Munkovom dnevniku, 1883. godine, pojavili iznad Osla, te nadahnuli Munka, trenutno je pokolebala i teorije psihologa o mentalnom oboljenju poznatog umetnika. 

Šta god mislili ili tvrdili, teorije se menjaju, a slika ostaje neprevaziđena po svojoj originalnosti, fenomenalnosti, ali i misterioznosti.

Tara Đukić



Нема коментара:

Постави коментар