Voleo bih sunčano jutro na obali Jadrana
voleo bih rikošet poljubaca na obali Sene
voleo bih
okupano cvijeće rosom iz tvojih dlanova
voleo bih magiju noći sa tvojom senkom bez marame
voleo bih tvoje crteže
na kolodvoru sa žutim fenjerima
voleo bih igre
bez teških reči na vrtešci želja
voleo bih poslednju put da mašemo nebu
na jedrima vetra u tišini
voleo bih iskre
da sitničavo svetle u suludom mraku
voleo bih da me voliš konačno,
beskonačno u sijasetu mokrih zvezda
u inat zmajevima koji seju vatru
voleo bih tvoju haljinu da sanjivo gledam
voleo bih tvoje oči da čudesno jedem
voleo bih naposletku da te viđam po ulicama grada
kako mi trciš u laganim koracima žudnje
voleo bih te sresti u magnovenju,
u kome je noć postala kapija vječnog mira
gde je moja potraga stala u neverici
gde naše želje konačno spavaju zajedno.
Нема коментара:
Постави коментар