E baš želim da nadglasamo sve nesuglasice;
Da se volimo i kad nam ne ide.
Voli me ovakvog, iznurenog od propadanja
Izmučenog od nadanja
I ludog od ljubavi
U inat svemu i svima.
Možeš ti to, svetleća vilo.
Da se volimo i kad nam ne ide.
Voli me ovakvog, iznurenog od propadanja
Izmučenog od nadanja
I ludog od ljubavi
U inat svemu i svima.
Možeš ti to, svetleća vilo.
Ja ću tebe voleti svakako,
Ne umem drugačije.
Kad i pokušam, ja ne uspem.
Ne mogu pobeći od sebe;
koliko god bežao.
Samog sebe sustignem na kraju,
Još se od bežanja umorim.
Ne umem drugačije.
Kad i pokušam, ja ne uspem.
Ne mogu pobeći od sebe;
koliko god bežao.
Samog sebe sustignem na kraju,
Još se od bežanja umorim.
Neću sivilo i bes.
Niti zarazne suze.
Ni ludilo prebacivanja.
Hoću da utoneš u sve moje pore,
da popuniš svaku neravninu, svaku rupicu.
Da me ne ubadaš i ti,
Dosta sam se krpio.
Niti zarazne suze.
Ni ludilo prebacivanja.
Hoću da utoneš u sve moje pore,
da popuniš svaku neravninu, svaku rupicu.
Da me ne ubadaš i ti,
Dosta sam se krpio.
I kad u noći ne znaš gde više boli,
Potraži: moje ruke, snove i ramena;
I zagrli sve što jesmo.
Tu ćeš pronaći lek za sve:
Beskrajnu ljubav,
Negu izmučenih stopala,
I šapat umilnih očiju,
Koje greju kad je zima.
Potraži: moje ruke, snove i ramena;
I zagrli sve što jesmo.
Tu ćeš pronaći lek za sve:
Beskrajnu ljubav,
Negu izmučenih stopala,
I šapat umilnih očiju,
Koje greju kad je zima.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар