Kad me vidi na svom pragu
Kaže
Čekao sam te
Ne smetaju mu tragovi kiše koje ostavljam za sobom
Ni hladnoća koja juri za mnom
Kaže mi da je prošlo predugo
Da nije imao s kim
Da ćuti
Kaže mi da mu zrelost već neko vreme stoji na vratima
Polegla je svom snagom na zvono.
Pokazuje mi sazvežđa dok sedimo na terasi
Gura gitaru u stranu
Kaže da sam tiha večeras
Uzima me za ruku
Prstima mi crta oblike na koži
Na ramenima mi ostavlja instrumente, a na leđima krila
Ne ume da smiri pokrete, koliko i čežnju
Stalno mu prsti sviraju nevidljive žice.
Kaže mi da me nije bilo dugo
Da nije ni sklanjao zavese
Da je svirao u mraku
Da je gledao u prozor
I čekao bilo šta.
On ne zna da sam došla samo da pitam
Koliko još?
Koliko će još trajati?
Je l' broji i on
Poglede? Poljupce? Kao što ja to radim.
On ne zna da sam ja došla da vičem
Da plačem
Da mu tražim nazad sve moje
Njegovo nesuđeno
Jer on ćuti
Na sve moje reči
Spotiče se o laž. Kao i uvek.
Spotiče se o ljubav. Prvi put u svome životu.
Gleda u mene
U moju kosu
Lice
Ruke
Kao da se oprašta.
Sklanja pogled
Okreće mi leđa
On ne mari
Za zalupljena vrata
Oborene vaze i kapute koji padaju za mnom
Ne mari za mene
Koja još uvek čekam
I samo hoću da pitam još jednom.
Je l' ovako bolje
Da boli?
Kaže
Čekao sam te
Ne smetaju mu tragovi kiše koje ostavljam za sobom
Ni hladnoća koja juri za mnom
Kaže mi da je prošlo predugo
Da nije imao s kim
Da ćuti
Kaže mi da mu zrelost već neko vreme stoji na vratima
Polegla je svom snagom na zvono.
Pokazuje mi sazvežđa dok sedimo na terasi
Gura gitaru u stranu
Kaže da sam tiha večeras
Uzima me za ruku
Prstima mi crta oblike na koži
Na ramenima mi ostavlja instrumente, a na leđima krila
Ne ume da smiri pokrete, koliko i čežnju
Stalno mu prsti sviraju nevidljive žice.
Kaže mi da me nije bilo dugo
Da nije ni sklanjao zavese
Da je svirao u mraku
Da je gledao u prozor
I čekao bilo šta.
On ne zna da sam došla samo da pitam
Koliko još?
Koliko će još trajati?
Je l' broji i on
Poglede? Poljupce? Kao što ja to radim.
On ne zna da sam ja došla da vičem
Da plačem
Da mu tražim nazad sve moje
Njegovo nesuđeno
Jer on ćuti
Na sve moje reči
Spotiče se o laž. Kao i uvek.
Spotiče se o ljubav. Prvi put u svome životu.
Gleda u mene
U moju kosu
Lice
Ruke
Kao da se oprašta.
Sklanja pogled
Okreće mi leđa
On ne mari
Za zalupljena vrata
Oborene vaze i kapute koji padaju za mnom
Ne mari za mene
Koja još uvek čekam
I samo hoću da pitam još jednom.
Je l' ovako bolje
Da boli?
Нема коментара:
Постави коментар