Kazeš da sam istina sa milion lica.
I jednom više maskom.
Ne pitaj me koga vidim u ogledalu.
Ne tražim obraz u odrazu stakla. Ne nosim šminku.
Potraži me među tolikim pričama.
Sudarićeš se sa apsurdnošću ljudske mašte.
Naići na nepostojeću mene.
Pažljivo slušaj.
Što se više trudiš, manje ti je jasno.
Barem ćeš saznati šta nisam.
Ne pitaj me kako sam kad sunce zađe.
Progutala sam čitave odrone. Pojela mrak.
Žvaćem i dalje bezgraničnu prazninu.
Otupljenost i ravnodušnost.
Ono si čime se hraniš.
Skupe su to namirnice, i kvalitetne.
Zapitaš li se čime ih plaćam.
Sigurno sam dobro.
Ne traži gde je ona jedna ja o kojoj ti nisu pričali.
Nosim život kao laganu odeću.
Ne pitaj kako sija crno.
Ne čudi se mojoj iskrenosti. Uvek deluje kao laž.
Ne znam kako sam. Čemu pitanja?
Sve si već čuo.
Нема коментара:
Постави коментар