Ovo
što ti
nazivaš
ljubavlju
mačji je kašalj
za normalnu zamisao
pa te molim
da potreš
svoje platinaste zamisli
sa stola za ručavanje
mi smo ljudi
saberi se
nismo kreacije
oduzmi sve
kako da te ožalim
kako da te prežalim
kako smrt da zaželim
molim te
ovo
što želiš
nije
ni Ž od želje
nije
ni M od mogućeg
to je
samo
vešta zamisao
propasti
početno slovo
grubosti
gluposti
ja ne želim
da dobrovoljno
srljam u vatru
požar
da sakupljam žar
ti si
najprostija
zamisao
najtežeg
razrešenja
ti si vrelo
julsko sunce
ti si
ledeni januarski sneg
ti si
sve ono
što mi ne treba
ti si
sve ono što
sričem
naričem
zapišem
zatrebam
ti si
i
nisi.
Nađa Lazarević
Нема коментара:
Постави коментар