Izvanredan pisac čiji je rad pravo umetničko
remek-delo, te koji je uveliko poznat svim generacijama je Vilijam Šekspir.
Vrhunski poznavatelj manifestacije ljudskog kroz spektar svih emocija, vešti
psiholog koji naslućuje tajne čovekove duše i veliki moralista, služio se svim
sredstvima da pisanom reči na najbolji način iznese ono što je ljudskom oku
nepoznato ili skriveno. Vilijam Šekspir
je poznavao nas, ali da li smo mi njega?
Upoznaćemo se sa brojnim hipotezama i interesantnim aspektima Šekspirovog života i njegove zaostavštine.
1. Džon Šekspir, Vilijamov
otac, imao je različite poslove, ali ono
što je manje poznato je da su mu plaćali da pije pivo.
Godine 1551. dolazi u Stratford na Ejvonu i započinje razne poslove, od prodaje kožne galanterije i vune, do degustatora piva za kog biva proglašen 1556. Ženi se Mari Arden, ženom višeg staleža i postaje izuzetno mobilan. Postaje zajmodavac i nakon mnogo opštinskih poslova, postaje i gradonačelnik.
2. Osamnaestogodišnji Vilijam Šekspir
je oženio stariju ženu koja je u to vreme bila u trećem mesecu trudnoće.
Zbog stanja En Hatavej, samo venčanje nije najavljeno tri puta, kao što je tada bio običaj. To ukazuje na urgentnost stanja. Šest meseci nakon venčanja, Šekspir dobija ćerku Suzan i blizance Hamnet i Džudit. Malo se zna o samom odnosu Vilijama i En, osim da je on naveo kao „ drugi najbolji krevet” i da su živeli odvojeno.
3. Šekspirovi roditelji i deca su bili nepismeni.
Smatra se da Džon i En nisu znali da čitaju i pišu, dok je Vilijam završio Stratfordovu lokalnu gimnaziju gde je naučio pisanje, čitanje i latinski. Njegova deca nisu bila pismena, jedino je Suzan znala da se potpiše.
4. Ne zna se šta je Šekspir radio
u periodu između 1585. i 1592.
Vilijam nestaje iz zapisa 1585, kada je zabeleženo krštenje blizanaca i 1592, kada je izdat pamflet u kome ga nazivaju „skorojevićem”, što ukazuje da je njegovo ime bilo zapaženo i poznato. Teoretičari smatraju da je tih sedam godina proveo radeći kao učitelj, studirajući pravo i putujući Evropom.
5. Drame Vilijama Šekspira uticao ja na bogaćenje postojećeg i očuvanje izvornog engleskog jezika.
Smatra se da je uticao na engleski jezik više nego bilo koji drugi pisac, smišljajući ili iznova učinivši popularnim starije izreke i fraze. Neke od tih reči su: očne jabučice ( „San letnje noći”), zaključak ( “Otelo”), lov na divlje guske ( “Romeo i Julija”).
6. Najverovatnije, ne izgovaramo
Šekspir pravilno na engleskom
jeziku.
Izvori iz njegovog života pišu njegovo ime na 80. različitih načina, počevši od “Shappere” do “Shaxberd”.
7. Epitaf Vilijama Šekspira je
služio kao odbrana od pljačkaša grobova.
Preminuo je u svojoj 52. godini, ali je pre toga napisao epitaf koji stoji se nalazi unutar Stratfordske crkve u nameri da osujeti pljačkaše. Epitaf je u sebi sadržao kletvu “… Blagosloven bio onaj ko poštedi ovo kamenje i proklet bio onaj ko pomeri moje kosti.” Taj njegov trik je upalio, jer je njegova grobnica netaknuta.
8. Šekspir je nosio zlatnu
naušnicu – ili se tako smatra.
Na jednoj od njegovih portreta se nalazi zlatna naušnica, što odgovara tom dobu jer je obeleževala boemski način života, a muškarce koji je nose boemima.
9. 200 miliona čvoraka u Severnoj
Americi su opstala zbog Šekspira.
U svom delu „Henri IV“ pominje ovu vrstu ptice, koju Judžin Šifelin uvozi (kao i sve ostale pomenute u Šekspirovim delima) u Ameriku. Oslobodio je dva stada od šezdeset ptica u Centralnom parku u Njujorku, koje i danas preplavljuju nebo.
10. Neki
ljudi smatraju da je Šekspir bio prevarant.
Pitanje koje visi u vazduhu je kako je običan čovek, bez ikakvog studiranja književnosti i bez napuštanja Stratforda postao, najpoznatiji engleski pisac? U njegovim delima se vrti priča o međunarodnim odnosima, o kraljevima i odnosima na dvoru i raznim prestonicama. Neki teoretičari smatraju da više autora stoji iza imena Vilijam Šekspir i to: Edvard de Vere, Fransis Bejkon, Kristofer Marlo i još nekoliko njih. Mnogi ostaju skeptični po pitanju ove hipoteze, iako sumnjaju da je Šekspir sarađivao sa ostalim piscima.
Jedno
je sigurno, Vilijam Šekspir ostaje velika misterija i nikad otkrivena tajna.
Nama samo preostaje da uživamo u njegovim delima.
Ivana Jovanović
umetnost i kultura
insp.
Нема коментара:
Постави коментар