Miris kiše
znači više
od samog buđenja,
svemir diše tiše
od najtišeg ćutanja.

Odgovori?
Zar pitanja ima?
Priznaj
ne traži dozvolu
dio si vjetra
reci to glasno
neka bude jasno
da stvorio si svoj let.

Sa šansom si srastao
pamte te
a ti
stojiš neizvjesno
nedostojno
magla te davi
skini krinku
na javi se javi!

Usudi se da izgovoriš
ono spoznato
vidiš rat
nemirno more
ispust
plač
i krv
zaboravi na njih
vidi hrabrost
vidi neznani lik.

Mrtva šaka vremena
udara
tišina prerasta u nemir
polomljen prozor
kiša od iskrene mašte
osuđuješ,
ali prihvataš
zatvaraš posljednje stranice
i možda razumiješ
sada.

Hodaš po žici
susreću te neznanci
oči ti rastu
sa strahom.
Krećeš kroz umornu istinu
kao kroz naviku
po kiši
u starom odijelu
od vremena
sve manji
i tiši.

Gledaj plamenu
pravo u lice
taj obraz je
tvoja sonata
krilata
sloboda tvoga jata.

Vrti se u krug
sto je pogleda
a jedan onaj pravi
zovi daljine
možda se javi
pred mirisom
pravde zbog koje se davi.

Postavi ga u uspomenu
i daj mu ime heroja
spomenik
ili ulicu
i prekini ovu žicu
i svitanja vrati
nekom
drugom
dalekom 
kraju
za sve one
što znaju
pokriti nebo
hvalom.