Roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga navodi nas na razmišljanje o gladi, slobodi, ljudskoj prolaznosti, ubistvu i smrti.
Grupa engleskih učenika nakon avionske nesreće završava na pustom ostrvu. Roman počinje susretom dva dečaka, Ralfa i Svinjčeta, koji se upoznavaju i postaju svesni situacije u kojoj su se našli. Na ostrvu nema odraslih. Slobodni su i imaju prilku da žive život po svojim pravilima. Nema kontrole i socijalnih okvira. Uskoro pristiže sve veći broj dečaka. Od najmlađih do najstarijih. Na početku je sve zabava, istraživanje. Traganje kroz šumu za hranom, vatra, lov, podela dečaka u grupe, skupovi, ples... sve se to čini kao deo igre dok čekaju na spas. Ubrzo, dečaci kao da zaboravljaju cilj, kao da prestaju bivati svesni situacije i njene ozbiljnosti, međusobno se sukobljavaju, bore se za vlast i pobedu. Mala i nevina deca u ovakvoj zajednici postaju surovi lovci, ratnici sa naoštrenim kopljima.
Ralf je vođa čitave grupe. On je pronašao školjku. Njen zvuk je znak za skup. Držanje školjke u ruci daje reč samo tebi. Dok pričaš, drugi ćute. Džek Meriđu je vođa hora i vođa lovaca. Njegov je cilj je lov, meso. Ali Džeku ne prija Ralfovo vođstvo i postaje poglavica. Nastaje novo pleme. Na otoku se stvara opšti haos.
Šta je nagnalo bezbrižnu decu na besomučnu, okrutnu i tiraninsku borbu?
Savest ostaje po strani, nastaje podrugljivost, izazivanje, rat. Koplje u ruci. Da li pratiti poglavicu, ili je snaga školjke dovoljna da obuzda sve na otoku? Da li će naići spas i da li će se svi bezbedno vratiti?
Goldingova knjiga ostavlja mnogo prostora za razmišljanje i pitanja o ljudskoj psihi, pobudama i porivima, te formira slojeve različitih aspekata tumačenja. Slika pred očima je živa, čitalac je uvučen u svaki red i svako slovo. Dubljim čitanjem navire sve više osećanja. Čućete tutnjavu, zvuke oluje, zov. Videćete vatru i dim. Sunce i sjaj. Postavljaćete pitanja. Pitanja o dobroti i zlu. O razumevanju i osudi. O složnosti. O ljudskosti. I zverolikosti. Divljaštvu. O onome što je u nama. O životu i smrti. O granicama. Granicama između ljudskog razima i životinjskog nagona.
Sara Knežević
insp.
#umetnost #kultura
Нема коментара:
Постави коментар