Prema ovom mitu - orao, ta moćna ptica, živi gotovo koliko i čovek, ali samo ako prođe put bolnog umiranja i ponovnog rađanja. Nije mnogo drugačije ni sa čovekom. Negde u četrdesetima, ako ne i pre, i orao i čovek odlučuju kojim će putem kenuti, ka preranoj smrti ili dugom životu.

Orao ima najduži životni vek među pticama. Može da doživi i 70 godina. Međutim, kako bi doživio tu starost, orao mora da donese tešku odluku.

Kada napuni četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.

Tada orlu preostaju samo dve opcije - ili da umre, ili da prođe kroz bolan proces promena, koji traje 150 dana. Taj proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje da kljuca svoja otežala stara pera.

I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i živi još 30 godina.

Mit o orlu govori o promenama koje se dešavaju kod skoro svakog od nas u određenoj životnoj dobi.

Mnogo puta, kako bismo preživeli moramo da započnemo proces promena. Trebalo bi da se rešimo nekih sećanja, štetnih navika, loše okoline. Jedino oslobođeni od bremena prošlosti i osnaženi verom u bolje možemo iskoristiti sadašnjost.

Ponekad treba da se rešimo onog što su nam na samom rođenju nametnuli, a kroz detinjstvo nas ubeđivali da je to "jedini ispravni način odnosno put". 

U životu se, pre ili kasnije, suočavamo sa ozbiljnim preispitivanjem doživljaja sebe, drugih i sveta. Faza buntovništva u srednjoj školi može biti izuzetno dobra ako se mudro iskoristi. Naša deca i treba da se zapitaju da li je svet koji im ostavljamo svet u kojem oni žele da žive. 

Krivica je opasno osećanje koje ima moć da vas drži u ličnom paklu. Koketira sa nemogućnošću promene pojedinca, ali isto tako i sa preteranom odgovornošću dozvoljavajući drugima da vas koriste ili da oni odredjuju kako da živite.

Vaš život ne pripada vašim roditeljima. 

Kada to shvatite, uviđate kada preteruju sa kontrolom, kada donose odluke umesto vas, kada ne radite ono što želite jer se bojite da im se to možda neće dopasti.

Ima i divnih roditelja koji su vas učili vrednostima dok su vam davali slobodu da shvatite ko ste. Pustili su vas da budete dete, kasnije da budete odrasli. Budite jedan od takvih roditelja. 

Na kraju, svi mi biramo da li ćemo ostati ono što su nam rekli, ili ćemo postati ono što mislimo da jesmo i želimo da budemo.