Psiholog: Bojana Obradović, savetovalište ''Entera''

Satima, danima, mesecima bih slušala iste priče. Bilo da je to od mojih drugarica, bilo da je od klijenata. Nema te ljubavi, nema te osobe koja bi došla, potpuno ih shvatila i preobrazila njihov život. Nudili su sebe, smelo i otvoreno, puni sokova života, željni da budu voljeni i još spremniji da vole, da sebe potpuno daju, tražeći tog ili tu neku da ih spasi od njih sami. Da prigrli njihove tame, zaleči rane i dokaže im da može, ta prava ljubav da postoji. Opasno mi zaparaju takve priče uši. Ako nije roman ili film, pred očima mi blješte iskrivljena uverenja o sebi, svetu i drugima. Tada mi samo jedno pitanje odzvanja u glavi: "Kakve ste to sve zidove sagradili protiv ljubavi?"

Čak i kada se nađe neko da ih voli "takve", dolazili bi mi posle par dana ili meseci opet izdati, opet nasamareni, još više očajni, besni, razočarani i povređeni. Ponekad se i desi da neko izdrži sve njihove testove, sve zablude i iluzije, neko dovoljno postojan i čvrst (ili možda "lud"), i onda ih oni sami ostave. Pa kad ih pitate zašto su ostavili nekog ko ih je najzad razumeo, prihvatio i priglio, oni slegnu ramenima i gordo objasne da to ne može biti neko baš "normalan" kad baš njih takve voli, te ko zna šta tek toj osobi fali, bolje da beže "dok je vreme".  

I sasvim vam je jasno da ne možete probuditi osobu koja se pretvara da spava. I da će bilo čiji napori, strpljenje i ljubav biti nevažni naspram njihove spremnosti da nađu najmanju grešku i otpišu mogućnost za ljubav. Oni ne trpe bol, ne trpe frustraciju, ne trpe nesavršenstvo. Nisu još dokučili pravo značenje ljubavi. To ne znači da oni nisu bol osetili. Bilo ga je puno. I teško im je objasniti da su oni aktivno učestvovali u njegovom pojačavanju i održavanju.  Pesnički nastrojeni oni idu kroz grad, romantične, mračne duše, skoro neodoljivi većini žena i muškaraca koje nose u sebi sindrom spasioca. Međutim, ne može ih niko spasiti do njih samih. Jer uistinu i kada dođu na terapiju, ako nisu spremni da razbiju svoje zidove i puste svetlost ljubavi da uđe uz podnošenje rizika i bola, neće im biti bolje.

Najlepše ljubavne priče najčešće nastaju iz neostvarenih fantazija ovakvih osoba. 

Samo na papiru neko može ispuniti njihova očekivanja, nadanja i stradati sa njima. A to je proračunato, jasno dozirano stradanje, dok je realnost nešto drugo. Olovku čovek može da kontroliše, drugo biće ne može. Zato često slušamo da su ih prijatelji razočarali, porodica, posao. Njihova očekivanja su previsoka, nelogična i nerealistična. Ako im to kažete, bićete im na nišanu zasigurno neko vreme ili "jednostavno ne razumete jer nikad niste to osetili".

Kada se zaljubite u sličnu osobu, ili ako ste sebe pronašli, to je u redu. Nije neizlečivo. Onaj ko je spreman da uoči problem biće motivisan i da ga reši.