Hronike jedne Ivane: Kraj tebe - ime mi je Žena

Sa tobom bih išla
Do prodamo dušu đavolu
Do pakla i nazad
Ševrolet Impalom
Vetrom koji promiče kroz moje prste.
Bila bih tvoja Lolita
Nabokov bi nas se postideo
Odrekao,
Dok ti nudim dečiju nevinost
Da je pokidaš zubima zrelosti.
Sa tobom bih
Sa tvojim bezobraznim očima
Uzavrelom kožom
Koja progoreva moje telo
Kao vulkan zemlju
Sa hiljadu volti u venama
Drmaš me
Ubijaš i oživljavaš
Da budem sjajnija od zvezda
Vrelija od Venere
Da budem ničija,
Pored toliko svačijih.
Sa tobom bih išla
Da gužvamo postelje
Hotela
Motela
Da na leđima dočekam jutro u tvom pogledu
Da se otisnemo na mekim oblacima
Da plovimo
Daleko od stvarnosti koja proganja
Koja lovi izgubljene
Klajda i Boni,
Kradljivce ljubavi.
Sa tobom bih išla
Da mi kažeš
“Život je sad,
Život si ti”.

Da ostanem tebi
I kada odem
Nestanem
Rasparčam se u sivilo sumnji
Pokleknem pred drugima
Da se setim
Da moj put vodi tebi
Da pokupim odeću
Ponos
Obrišem usne od ukusa drugih ljudi
Sperem milovanja nedostojnih
Da dođem
Prekrivena maglom
Dimom i prašinom
Da me prekriješ talasima
Kišama
Monsunima
Da budem ponovo rođena.
Kraj tebe
Ime mi je Žena.

Sa tobom bih išla
Jer se zveri naših tragova boje
Kada tvoja ruka stegne moju
Ispod mesečevih senki
Dok nemo pevaš
“All my love”
Mi nismo tu,
Mi ne pripadamo nikome
Ničijim idealima ljubavi
Vulgarnim poljupcima
Nadama izvrnutim ruglu;
Ti si samo muškarac koji voli ženu
Ja sam samo žena koja voli muškarca,
Lošim imenom ljubavi.
Mi smo uvrnuta ugra
Prava stvar
Alternativna realnost
Mi smo damar.
To nam je dovoljno -
Isprepletenih nogu
Udova i ruku
Zaista,
Za svet, ko se usuđuje da pita?

Ivana Jovanović

Нема коментара:

Постави коментар