Tvoj udah
Moj je vazduh,
Olujo nebeska.
Baš tebe
Grome,
Što paraš i usecaš se u drvo mog života,
Osećam u svojim korovima
Dok pržiš i satireš,
Jedino ti znaš najlepše da raniš.
Ne boli me ništa
Dok šaraš moje telo
I sevaš u meni
Jer ne želim da se skrijem u zemlju -
Želim da te osetim;
Od udarca sudbine se ne beži.
A te neke
Otvorene rane
Mogu biti samo
Obeležja da si bio tu
Da si postojao
Disao
Uzimao
Davao
Da ne haluciniram
Kad kažem
Da ti ne prolaziš
Da se ne daš vremenu i zaboravu,
Ništa ne sme da te odvoji od mene,
Jer tvoje je nago rame
I kosa rasuta po telu
Tvoja je moja prva ljubav,
Ti si moj prvobitni osećaj.
Zato,
Dopusti da živim u tebi
Onako kako ti živiš u meni
Kao slika u medaljonu,
Kao ruža u stranicama knjige;
Kao dragocenost,
Kao čuvanje.
Grome,
Budi mi činjenica,
Nikad pretpostavka
Uvek se vrati
Mom čekanju
Dotakni mi snove
I daj mi svoje ime
Da ga ljubim glasom
Da ga svojatam,
Ako si već drugoj dao prezime
Da se njime diči;
I biće mi dosta za želju
Biće dosta za stih,
Jer dok god na nebu
Oko vidi znak
Biće nas;
U zvuku groma
Moja ljubav naći će utehu
Dok ti,
Jednom u svom životu bićeš -
Spas.
Moj je vazduh,
Olujo nebeska.
Baš tebe
Grome,
Što paraš i usecaš se u drvo mog života,
Osećam u svojim korovima
Dok pržiš i satireš,
Jedino ti znaš najlepše da raniš.
Ne boli me ništa
Dok šaraš moje telo
I sevaš u meni
Jer ne želim da se skrijem u zemlju -
Želim da te osetim;
Od udarca sudbine se ne beži.
A te neke
Otvorene rane
Mogu biti samo
Obeležja da si bio tu
Da si postojao
Disao
Uzimao
Davao
Da ne haluciniram
Kad kažem
Da ti ne prolaziš
Da se ne daš vremenu i zaboravu,
Ništa ne sme da te odvoji od mene,
Jer tvoje je nago rame
I kosa rasuta po telu
Tvoja je moja prva ljubav,
Ti si moj prvobitni osećaj.
Zato,
Dopusti da živim u tebi
Onako kako ti živiš u meni
Kao slika u medaljonu,
Kao ruža u stranicama knjige;
Kao dragocenost,
Kao čuvanje.
Grome,
Budi mi činjenica,
Nikad pretpostavka
Uvek se vrati
Mom čekanju
Dotakni mi snove
I daj mi svoje ime
Da ga ljubim glasom
Da ga svojatam,
Ako si već drugoj dao prezime
Da se njime diči;
I biće mi dosta za želju
Biće dosta za stih,
Jer dok god na nebu
Oko vidi znak
Biće nas;
U zvuku groma
Moja ljubav naći će utehu
Dok ti,
Jednom u svom životu bićeš -
Spas.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар