Psiholog: Bojana Obradović, savetovalište ''Entera''

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.” Lav Tolstoj

Realnost je zapravo drugačija. Više zajedničkog ćete pronaći u "nesrećnim" porodicama, više istih nezdravih emocija, disfunkcionalnih ponašanja, obrazaca koji se ponavljaju.

Psihoterapija, a naročite psihoterapijske grupe, pokazuju kako su određena emocionalna reagovanja, načini razmišljanja, zaključivanja, ponašanja skoro identična kod članova čije porodice liče. Nigde se naša "posebnost" ne uzdiže i ne umanjuje više nego kada krenemo na psihoterapiju. Iznenada naša unikatnost, a naročito unikatnost našeg bola, strahova i verovanja ocrtava se u nekim drugim ljudima, nama stranim i nepoznatim, a opet sa vrlo sličnim osećajima, sumnjama, dilemama. Jedne to "deljenje" umiruje, druge uznemirava. Legitimno pravo da mene posebno boli, plaši, muči, proganja.

Zato nikad na grupi, a ni na individualnoj terapiji ni ne upoređujemo čija je patnja veća. Svakom je njegova muka najveća u datom trenutku. Važno je naznačiti ovo u datom još jednom. Raznolikost ukazuje na različite načine nošenja sa problemima, patnjom, teskobom, i na različite stupnjeve razvoja veština i umeća u nošenju odnosno prihvatanju istih. Na taj način narušavanje jedinstvenosti uz istovremeno zadržavanje iste na dubljem novou, dovodi do razvoja pojedinca.

Kada potičemo iz "nesrećne" porodice češće nas privlače slični ljudi, bilo kao prijatelji bilo kao ljubavi, poslovi u kojima imamo uloge advokata, spasioca, onog koji miri, deli, donosi odluke i preuzima odgovornost i kada ne treba, i osećaj se stalno krivim za nešto, ili dužnim da preuzme odgovornost. Neretko pojedinci iz takvih porodica imaju osećaj manje vrednosti u odnosu na ostale, sramota ih je, osećaju krivicu, anksiozni su i skloniji depresiji. Pojedini ljudi bežanjem od dusfunkcionalnosti svog okruženja postaju sami disfunkcionalni kroz autodestruktivna i destruktivna ponašanja.

U nepoznatoj prostoriji ćete pre sesti pored, ili upoznati se sa osobom koja vam je slična po prošlosti nego po načinu na koji ste srećni. Uradite taj eksperiment. Možete otići na veselu aktivnost poput plesa, glume, fotografije. Sedite pored osobe koja vas najviše privuče. Ako počnete da razgovarate dublje uvidećete da imate više zajedničkog nego različitog.

Dakle, srećne porodice su pre svaka srećna na svoj način. 

Sreća i jeste vrlo individualna stvar, i ništa nas ne čini srećnim dok mi ne odlučimo da nas to čini srećnim. Ona ne mora biti ni novac, ni zdravlje, ni putovanja, ni ljubav. Za nekog je ona letnji povetarac na obali reke dok se kuva riblja čorba za porodicu. Nekom drugom to ništa ne znači. 

Sa druge strane, vrlo nam je lako da razumemo porodicu koja postaje nesrećna usled zdravstvenih, novčanih problema, alkoholizma, nasilja u porodici, nedostatka komunikacije, teških karakternih osobina članova iste.


Bojana Obradović je 2013. godine pokrenula prvo besplatno online savetovalište za studente, u okviru projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). Pored savetovališta za studente, svi građani mogu besplatno prisustvovati radionicama i predavanjima. Za sve dodatne informacije javite se na mail: bojana.obradovic7@gmail.com


#psihologija

insp.