Rekli su
da me je previše
nađi se
kažu
trgni se
preteruješ
idealizuješ
previše čekaš
nemoguće
buljiš u sunce
osluškuješ vetar
nemaš vremena
za nerealno
izmaštano
izvajano
odsvirano
naslikano
baci knjige
ta ljubav
koju čitaš
ne postoji
mani se filmova
pogleda
kakav pravi
ništa nije pravo
pusti se istine
i pravde
ljudi su lukavi
zli
idi i zgrabi
svoj red
na šalteru
za posao
udaju
mesto u autobusu
ne daj na sebe
rekli su
previše pomažeš drugima
ne bi za tebe uradili isto
zub za zub
gazi i kidaj
varaš se
sreće nema
i ti si prolazna
nikada neće biti bolje
pusti veru
i snove
svaka nada umire
život je tren
mi smo prah
možda nam već sutra
stane dah
i eto kraj
rekli su
kakva umetnost
koještarije
otvori oči
odbaci čuda
odrasti zaboga
ovaj svet je ružan
zalud ti pesme
muzika
kakva priroda
ma nju ti je
kažu stvorila eksplozija
rekli su
ne diraj mačku kraj puta
prljava je
zarazićeš se
šta se osmehuješ
svakome
nemoj da neko kaže sutra
vidi ovu
čula sam da je luda
nemoj da nas brukaš
kažu
pazi ulicom kad ideš
ne budi smotana
stalno se saplićeš
nisi sposobna
oduzimaš nam vreme
hajde
kreni za nama
i našim vođom
on bar obećava
ili ostani sama
sa svojim pesmama
muzikom vetrova
i živi u snovima
rekli su
ne žali se
svako ima svoju muku
probudi se
preteruješ
umrećeš
a ne znaju
da ne znam
za drugačije
da živim
u svom svetu
da od sebe
pobeći ne mogu
i neka me zgaze
neka me ne čekaju
nek' se rugaju
nek' ne pomažu
neka ne veruju
ja ću njima
uvek pružiti ruku.
da me je previše
nađi se
kažu
trgni se
preteruješ
idealizuješ
previše čekaš
nemoguće
buljiš u sunce
osluškuješ vetar
nemaš vremena
za nerealno
izmaštano
izvajano
odsvirano
naslikano
baci knjige
ta ljubav
koju čitaš
ne postoji
mani se filmova
pogleda
kakav pravi
ništa nije pravo
pusti se istine
i pravde
ljudi su lukavi
zli
idi i zgrabi
svoj red
na šalteru
za posao
udaju
mesto u autobusu
ne daj na sebe
rekli su
previše pomažeš drugima
ne bi za tebe uradili isto
zub za zub
gazi i kidaj
varaš se
sreće nema
i ti si prolazna
nikada neće biti bolje
pusti veru
i snove
svaka nada umire
život je tren
mi smo prah
možda nam već sutra
stane dah
i eto kraj
rekli su
kakva umetnost
koještarije
otvori oči
odbaci čuda
odrasti zaboga
ovaj svet je ružan
zalud ti pesme
muzika
kakva priroda
ma nju ti je
kažu stvorila eksplozija
rekli su
ne diraj mačku kraj puta
prljava je
zarazićeš se
šta se osmehuješ
svakome
nemoj da neko kaže sutra
vidi ovu
čula sam da je luda
nemoj da nas brukaš
kažu
pazi ulicom kad ideš
ne budi smotana
stalno se saplićeš
nisi sposobna
oduzimaš nam vreme
hajde
kreni za nama
i našim vođom
on bar obećava
ili ostani sama
sa svojim pesmama
muzikom vetrova
i živi u snovima
rekli su
ne žali se
svako ima svoju muku
probudi se
preteruješ
umrećeš
a ne znaju
da ne znam
za drugačije
da živim
u svom svetu
da od sebe
pobeći ne mogu
i neka me zgaze
neka me ne čekaju
nek' se rugaju
nek' ne pomažu
neka ne veruju
ja ću njima
uvek pružiti ruku.
Нема коментара:
Постави коментар