Vuk Džatić: Snovi

Da vidim LA. Bulevare nade. Da vidim nova, slučajno nasmejana lica. Da potražim novi dom. Nove drugove. Nove ulice. Nove svetiljke. Nove pesme. Nove poznanike. Nove lude devojke. Da potražim prve jutarnje zrake sunca i skrivenu plažu.

Da vidim Lejkerse. Možda naletim i na Marlijevu pesmu mira. Milion novih svetala. Da vidim rutu 66. Da osetim tiho kalifornijsko sunce. Fine bademe. Nove salate. Nove uličice. Nove mirise. Da vidim dolinu smrti. Da vidim kaktuse. Da vidim snove na drugi način, jer i onako sve od njih kreće. Ulične zabavljače. Ulične prodavce. Da se popnem na najvišu zgradu i da od tamo pogledam svet nekim novim očima.

Ranac na leđima. Kompas u džepu. Avantura u mislima i puno srce. Da tamo čekam neke nove zore. Da sa nekim tamo na ne znam kom jeziku pričam o svemiru. Zvezdama. Kosmosu. Klopi. Ribama. Fudbalu. Snovima.

Da prošetam Diznilendom i vidim Tarzana. Da se slikam sa Sunđer Bobom i da mi oči zasijaju nekim drugim žarom.

Da budem druga, nepoznata i strana osoba.

Sam.


Нема коментара:

Постави коментар