Još jedno pakleno
jutro. Ponovo sam umro u snu i ponovo se probudio mrtav umoran. Ništa nije
napornije nego bežanje od samog sebe i svoje uvrnute podsvesti. Kada te skup
tvojih nerešenih pitanja proganja kroz lavirinte ništavila kreiranog u maloj
ostavi, ispod cerade od dlaka i lobanje ludaka. Neko se uselio u moju ljušturu dok sam bio odsutan, sažaljevajući
promašaj odabira i svoj domašaj, spravljajući origami broj, od papira. Sve se
vrti oko brojki, proračuna, dimenzija. Prva, druga, treća, pa četvrta
dimenzija... sve smo brži i brži, sve dalji i sve manji.
Uračunaj me u svoj modularni sistem, biću ti profit. Zaradiću ti toliko ništavila, pa ću ti ogaditi sve što si stvorila. Odavno si mrtva i prazna kao flaša alkohola dospela kod lokalnog pijanca. Biću tvoja pijaca staklenih minđuša kada kročiš među hordu pajaca i u lica im saspeš sav prah arogancije. Zar tebi treba oslonac?
Čudno je kakva si zver postala, samo jer me imaš u dometu. Kada se previše pribiližim tvom temperamentu, otkucavaš kao tempirana bomba, a soba u kojoj tako bezbrižno dišeš odaje kliše slova koja se trudiš da napišeš. Nisi svesna posledica pobune i tog rukopisa punog gorčine koji mi poturiš pod jastuk noću kako bih pokrenuo priču o cveću koje smo posadili i vremenu koje smo odbacili i svim žrtvama nemilosrdne egzekucije naše zanesenosti. A mi smo samo gosti zbira naših gladnih pakosti. Šunjaš mi se iza leđa sa nožem i tražiš zgodno mesto da ga posadiš. Zatim bi da ga zalivaš, i neguješ dok ne postane izdaja biblijskih razmera.
Nudim ti na dlanu dlan i stisak vredan godina u bedi ili neželjene patnje koju trpiš zbog moje želje da te imam. Želim da ti pevam i sviram i odvojim poslednji dinar za tvoj nasumični hir. Možemo da osvajamo vrhove po celoj površini globusa, ili da goli gorimo na plažama, namazani kremom ponosa i stopljeni iritantom količinom zanosa koji nas topi i pretvara u voštane figure, spremne da uzmu sve iz odnosa, bez cenzure, dok sva zrna peska na svetu ne iscure.
Tužno je, ali na kraju svakog dobrog filma glavni lik umire. Šteta, taman sam se saživeo sa tobom, ali se nisam naživeo sa tobom, pa bih još malo da produžim odmor. Badava, postelja je prazna, a java je surovija od užasne smrti u snovima. Ležim uzalud, zatvorenih očiju, u nadi da ću te pronaći i da ću te ponovo dotaći. Brojke mi ponovo dolaze u glavu sa pitanjem: "Zar si zaboravio da sa svitanjem odlaze i snovi i sva bajka iz mraka?"
Ona je mrtva. – To je napisala u onoj sobi. Nisam je sprečio da pređe granicu, a ni slutio nisam da će od mojih perli napraviti ogrlicu kao omču da sebi oduzme život. Bio sam tu, a sve vreme su kovali zaveru, ona i brojke da izvuku iz mene ostatke čoveka i da pustim poneku suzu zarad nekadašnjeg poroka.
Danas je to jutro. Jutro kada moram da oprostim sebi gubitke, da oprostim izgubljene bitke i da prevaziđem brojke koje sprečavaju upuštanje u mutne vode. Ovog jutra sam izvojevao samo delić slobode, a to je dovoljno da je danas potražim ovde, bez straha od smrti, brojeva i poslednje epizode.
Uračunaj me u svoj modularni sistem, biću ti profit. Zaradiću ti toliko ništavila, pa ću ti ogaditi sve što si stvorila. Odavno si mrtva i prazna kao flaša alkohola dospela kod lokalnog pijanca. Biću tvoja pijaca staklenih minđuša kada kročiš među hordu pajaca i u lica im saspeš sav prah arogancije. Zar tebi treba oslonac?
Čudno je kakva si zver postala, samo jer me imaš u dometu. Kada se previše pribiližim tvom temperamentu, otkucavaš kao tempirana bomba, a soba u kojoj tako bezbrižno dišeš odaje kliše slova koja se trudiš da napišeš. Nisi svesna posledica pobune i tog rukopisa punog gorčine koji mi poturiš pod jastuk noću kako bih pokrenuo priču o cveću koje smo posadili i vremenu koje smo odbacili i svim žrtvama nemilosrdne egzekucije naše zanesenosti. A mi smo samo gosti zbira naših gladnih pakosti. Šunjaš mi se iza leđa sa nožem i tražiš zgodno mesto da ga posadiš. Zatim bi da ga zalivaš, i neguješ dok ne postane izdaja biblijskih razmera.
Nudim ti na dlanu dlan i stisak vredan godina u bedi ili neželjene patnje koju trpiš zbog moje želje da te imam. Želim da ti pevam i sviram i odvojim poslednji dinar za tvoj nasumični hir. Možemo da osvajamo vrhove po celoj površini globusa, ili da goli gorimo na plažama, namazani kremom ponosa i stopljeni iritantom količinom zanosa koji nas topi i pretvara u voštane figure, spremne da uzmu sve iz odnosa, bez cenzure, dok sva zrna peska na svetu ne iscure.
Tužno je, ali na kraju svakog dobrog filma glavni lik umire. Šteta, taman sam se saživeo sa tobom, ali se nisam naživeo sa tobom, pa bih još malo da produžim odmor. Badava, postelja je prazna, a java je surovija od užasne smrti u snovima. Ležim uzalud, zatvorenih očiju, u nadi da ću te pronaći i da ću te ponovo dotaći. Brojke mi ponovo dolaze u glavu sa pitanjem: "Zar si zaboravio da sa svitanjem odlaze i snovi i sva bajka iz mraka?"
Ona je mrtva. – To je napisala u onoj sobi. Nisam je sprečio da pređe granicu, a ni slutio nisam da će od mojih perli napraviti ogrlicu kao omču da sebi oduzme život. Bio sam tu, a sve vreme su kovali zaveru, ona i brojke da izvuku iz mene ostatke čoveka i da pustim poneku suzu zarad nekadašnjeg poroka.
Danas je to jutro. Jutro kada moram da oprostim sebi gubitke, da oprostim izgubljene bitke i da prevaziđem brojke koje sprečavaju upuštanje u mutne vode. Ovog jutra sam izvojevao samo delić slobode, a to je dovoljno da je danas potražim ovde, bez straha od smrti, brojeva i poslednje epizode.
Vojislav Stojsavljević
Нема коментара:
Постави коментар