Maja Babović: Jedne subote

Jedne subote probudićeš se
Oko 11:37h.
Ustaćeš i prekriti crvenim čaršafom
Leđa svoje voljene.
Da ti se ne prehladi.

Jedne subote,
Nećeš ići na posao
I spremaćeš ručak
Toj nekoj voljenoj.
Toj perfektnih oblina,
mladežima na leđima
I dugom crnom kosom.
Ti voliš dugu kosu.
Gledaćeš njene pune usne
I milovati joj nage grudi.
I ona će biti srećna.
I subota će vam se smijati.

Jedne subote,
Poći ćeš u trgovinu.
I bacićeš usput smeće,
Iako ne voliš da nosiš smeće.
Zamišljam te
bijeloj košulji
Savršeno ispeglanoj.
I uglancanim cipelama.
Imaćeš dobru ženu.
Ispred sebe vozićeš dječaka
U istoj bijeloj košulji
Dosta brojeva manjoj.
Dječak ima četiri godine
I oslovljava te sa "tata"

Jedne subote,
I ja ću ustati u 11:37h
glumiću da sam dobro.
Prelistavaću dnevne novine,
Tražeći neku poznatu osobu
Na posljednjim stranicama,
Da pođem i poklonim se.
Nije to loše,
S vremena na vrijeme.

Jedne subote,
Ja ću se sjetiti
Da sam prethodne večeri
Ispovraćala vodku
život s njom.
I pronaći ću trag muškog parfema
Na mome jastuku.
Opet je neko bio tu.
Opet mu ni ime ne znam.
Opet je sve to potpuno u redu.

Jedne ti subote
Neću oprostiti
Poruke koje mi nisi slao
I jutra kraj tebe
Koja nisu svanula.
A ja sam ih tako priželjkivala.
I dok budem metala nove naslage
Crnog laka po noktima,
Vukući se tromo po neurednom stanu
Sama i jadna,
Psovaću na Boga i na tebe.
I na tu crvenu postelju
U kojoj spava druga
Sa novim životom u sebi.
Noseći tvoje prezime.
Noseći tvoj prsten.
I tvoje dijete.

Psovaću i na to smeće
Koje bacaš.
Neću psovati samo to čedo
Ispred tebe na biciklu.
Ono nije krivo.
Njega sam ti mogla i ja roditi.
Ovako grešna.
Ovako pogrešna.
Tebi izdanom.
Mogla sam.

Jedne subote,
Možda se nećeš probuditi
Baš u 11:37h.
Možda i ne bude subota.
Možda bude utorak.
Ili četvrtak.
Ali tog dana,
Ja ću te isto ovako voljeti.
I tuđeg.
I tuđa.
Ja ću tebe zauvijek voljeti.

Нема коментара:

Постави коментар