Maja Bogdanović: Nema više vremena

Bilo je to ovako.
Veruj mi
nisu nas razdvojile reči
ni dela
Nisu nas razdvojile kule 
ni glomazne zgrade
ni metropole
ni lica u gomili.
Neću da lažem
Znao je sve
Video je.

Bilo je kasno
Negde iza ponoći
kada se ljudi ne gledaju ni u ogledalo, a kamoli u oči
kada se skidaju maske pod sjajem mesečine
samo da bi se utihnulo na tren
kada se čeka da sve prođe
da mi prođemo.
Video je.
Bilo je drame
Tu na četvrtom peronu
više nego u celom njegovom životu.
Gazio je prošlost, kao travu pod nogom
Gurao je poraz u stranu.
Tako lagano i smelo
Gotovo volšebno.
Stezao je zglobove. Onako po navici.
Dok mu ne izađu sve žile. I lice ne zažari.
A opet ništa nije bilo dovoljno da jedan bol pobedi drugi.
Izgubio je svoje ime.
Tu na tom pločniku
Nije imalo više vozova kajanja i preporučenih pošiljki da se i jedno slovo vrati korak unazad.
Lagala bih kada bi rekla da je bila tragična
ta oluja koja se godinu dana sprema
a onda prođe za tren.
U jednom gromu
U jednoj munji
I za sobom ostavi tajac.
Bilo je to ovako.
Veruj mi
Neće se o nama pisati knjige
ni pevati pesme
O meni i njemu
neće biti ni jedna reč,
jer nema više vremena,
još odavno nema ,
za čuda
ni jedan minut
za nas
ni jedna sekunda.




Нема коментара:

Постави коментар