Milena Nikolić: Život pre tebe

0 Comments
Duboko u julsku noć omamljena mirisom leta krenu da se nižu sećanja bez hronološkog reda bez smisla u fragmentima I odjednom sam u Crnoj Gori u malom primorskom mestu imam 12 godina i još uvek te ne znam Srećna sam osmeh mi nije usiljen odglumljen izrežiran Odjednom sam u starom školskom dvorištu treći sam razred i plačem jer sam izgubila omiljenu loptu i tu dečju bol pamtim kao jedan od prvih komada otkinutih sa zdravog srca Odjednom sam na kraju osnovne na ekskurziji na Tari u hotelu sa pogledom na teren na šume na nebo Sedim na terasi naše sobe sa kosom uvijenom u peškir i ni ne slutim da postojiš i da nam se putevi približavaju da bi se najzad spojili za par meseci od tog trenutka Odjednom sam na raskršću na raspustu između osnovne škole i gimnazijskih dana nisam ogorčena ne prezirem ljude zaljubljena sam u nekog ko jedva sluti da postojim ali verujem da je to prava ljubav da je to prva ljubav ona koja se desi jednom i ne prestaje Još uvek ni ne slutim kakav me vatromet očekuje kakve mi se oluje spremaju kakvi mi brodolomi predstoje Još uvek ne znam da prava ljubav prva ljubav tek vreba iza ugla da mi kaže kako sam budalasta i detinjasta bila Još uvek ni ne sanjam da ćeš okrenuti svet koji znam naglavačke da ćeš mu promeniti koordinate dimenzije strukturu iz korena Još uvek nisam osetila polet deteta koje prvi put hoda sreću koja te probudi iz sna strast koja ti muti rezonovanje bes koji te izjeda iznutra razočaranje koje je toliko jako da prerasta u fizičku bol Još uvek nisam okusila slast noćnih iskradanja iz kuće tajnih poljubaca izgovorenih laži prećutanih istina sakrivenih suza ugušenih jecaja Odjednom se vraćam u ovu duboku julsku noc dok se prisećam kako je bilo nekad i kakva sam bila nekad I odjednom proleće zvezda padalica a poslednji put sam je videla ima tri godine još onda kada sam tebe ljubila tajno i posle toga nikad više ali ima nečeg magičnog sudbonoskog u julu i dok gledam prah koji je ostao za palom zvezdom imam samo jednu želju da pogledam onu devojčicu koja stoji pred ogledalom i divi se svom odrazu dok se sprema za izlazak i da joj kažem da ostane kući i čvrsto zaključa vrata jer je iza tih vrata čekaju godine drame histeričnih napada smeha i suza pogaženog morala ukaljanih misli poruka bez odgovora obećanja bez pokrića susreta bez pozdrava milovanja bez ljubavi odlazaka bez oproštaja Rekla bih joj da ostane kod kuće i čvrsto zaključa vrata jer je iza tih vrata čekaju godine tebe.

Нема коментара:

Постави коментар