Nađina histerija reči: Od tebe ne idem

Od tebe se ne odlepljujem ne odlazim zavezana sam u čvor u tvom svetu stojim kljucam sopstveni razum izjedam se kao crv jabuku zalepljena sam za tebe kao najsmrtonosnijim lepkom pa cepam kožu kada odlazim imam rane svuda od tebe ne odlazim mada je odlazak spasenje izbavljenje zvuči previše religiozno odlazak bi spasio ove dve glave ova dva vulkana misli reči nagona od tebe ne idem kao da se ne valja kao da si mi namenjen kao da si samo ti ono što je uz kiseonik najpotrebnije kao da si voda sunce život od tebe ne idem onda bih zaboravila šta je tuga šta je patnja od tebe ne idem kao da volim sopstvenu pogibiju na minskim poljima tvoje postelje ne okrećem se ne zalupim vratima kao da je nesreća biti srećan kao da je prokleto da sastavim sebe u jedno da odem i ne vratim se reci koliko hrabro i sebično izgledam kada ne dem od tebe a znamo da okretanje spasava milimetre našeg izbavljenja.
Nađa Lazarević


Нема коментара:

Постави коментар