Ja znam da mogu sama
da živim
u drvenoj kući
na sedam spratova
sa poljima ljiljana
da zagrlim
svaki kutak
ćošak
moga carstva
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da sedim
kraj reke
čitavu večnost
i brojim zvezde
osluškujem
svaki talas
u noći
trčim
letim
bežim
dok ne dohvatim nebo
sve lepote
prirode
koje su mi date
zadate
za čuvanje
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da hodam
plažom
i slušam "prekide stvarnosti"
plešem
sa pivom u ruci
srećna
ispred nosa
maskama
što se ne vole
što misle
da su srećni
što se pretvaraju
i šapuću
kako je sve teško
i dosadno
kako je glupo biti sam
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da sedim
na krovu solitera
gola
odvezana
oslobođena
prepuna praznina
nedostataka
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da udomim
psa lutalicu
ili odbačenu mačku
da je milujem
vodim u šetnje
pletem džemper
dok igra se sa klupkom
smejem na sav glas
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da odvrnem
radio
na vrhu ulice
dok skupljam šišarke
i pozdravljam prolaznike
koji me ne vide
ja znam da mogu sama
da živim
u drvenoj kući
na sedam spratova
samo
ne mogu
da budem
sa tobom
sa svima
nasmejana
i da volim
da prihvatim
ono što nisam.
da živim
u drvenoj kući
na sedam spratova
sa poljima ljiljana
da zagrlim
svaki kutak
ćošak
moga carstva
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da sedim
kraj reke
čitavu večnost
i brojim zvezde
osluškujem
svaki talas
u noći
trčim
letim
bežim
dok ne dohvatim nebo
sve lepote
prirode
koje su mi date
zadate
za čuvanje
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da hodam
plažom
i slušam "prekide stvarnosti"
plešem
sa pivom u ruci
srećna
ispred nosa
maskama
što se ne vole
što misle
da su srećni
što se pretvaraju
i šapuću
kako je sve teško
i dosadno
kako je glupo biti sam
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da sedim
na krovu solitera
gola
odvezana
oslobođena
prepuna praznina
nedostataka
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da udomim
psa lutalicu
ili odbačenu mačku
da je milujem
vodim u šetnje
pletem džemper
dok igra se sa klupkom
smejem na sav glas
i da volim sebe
ja znam da mogu sama
da odvrnem
radio
na vrhu ulice
dok skupljam šišarke
i pozdravljam prolaznike
koji me ne vide
ja znam da mogu sama
da živim
u drvenoj kući
na sedam spratova
samo
ne mogu
da budem
sa tobom
sa svima
nasmejana
i da volim
da prihvatim
ono što nisam.
Нема коментара:
Постави коментар