Mislim
Ti si
Kada poštar donese pismo
Mislim
Čitaću tvoje najlepše reči
Osetiću setu i čežnju
Umrljaću mastilo suzom besmisla -
Pa poslao si pismo!
Doći ćeš mi
Ne bi me izneverio
Čuvaću ga u omiljenoj knjizi
Biće dokaz moje posvećenosti
Istrajnosti
Zato uvek mislim
Ti si
Kad god neko pokuca na moja vrata
Mislim
Naneo te put
Na kolosek moje sudbine
Shvatio si da ne smeš neodlučno da mi dolaziš
A sigurno odlaziš -
Moraš ostati.
Mislim
Ti si
Kada se čuje automobil na ulici
Došao si
Obući ću najlepšu haljinu
Tvoju omiljenu
Naneću parfem na mesta koja si najnežnije ljubio
Ogoliću ramena
Pokriću kolena
Izazvaću te -
Ostaćeš.
Uvek mislim
Ti si
Kada čujem korake na pločniku
To je tvoj hod
Žustar
Jak
Mislim
Izgleda da mu je žudnja za petama
Ide meni
Utolićemo glad
Razbesnećemo bogove
Ostaćemo skriveni pod budnim okom javnosti
Igraću se njegovim razumom
Skinuće moju maštu
Biće tu,
Možda.
Smejaću se nervozno
Nemirnih pokreta
Možda ću i upitati:
"Da li si došao da ostaneš?"
Mislim
Ti si
Kada čujem muziku
Doveo si svirače
Izaći ću na balkon
Pozvaćeš me da igramo Apokalipso
Zbuniću se -
Odakle kraj naše ljubavi?
Poljubićeš me hladnim usnama
Vrtiš me već duže vreme
Postaće mi muka
Ali platiću cenu slepe ljubavi -
Ne želim gledati realnost.
Mislim
Ti si
Naneće te vetar
Kao sneg na pragu
Okačićeš kaput u hodniku
Drhtaćeš od zime
Ogrejaćeš se o hiljadu godina staro drvo moje ljubavi -
Iskoristićeš ga da sebi telesno udovoljiš.
Procureće nektar nakupljene želje po tebi
Pogledaćeš me
Slagaćeš još jednom
Da ćeš probuditi leto u meni
Ali,
To si ti
Zato ću poverovati.
Mislim
Ti si
Moraš biti
Baš Ti
Nećeš dopustiti da sa drugim sperem grehe
Sa svojih bedara
Kada sam od tvojih reči nevinija
Od crkvenog krštenja;
Zato ću uvek misliti da si ti
Kada neko pokuca na moja vrata
Jer gore od tvog prisustva je samo tvoje odsustvo.
Ti si
Kada poštar donese pismo
Mislim
Čitaću tvoje najlepše reči
Osetiću setu i čežnju
Umrljaću mastilo suzom besmisla -
Pa poslao si pismo!
Doći ćeš mi
Ne bi me izneverio
Čuvaću ga u omiljenoj knjizi
Biće dokaz moje posvećenosti
Istrajnosti
Zato uvek mislim
Ti si
Kad god neko pokuca na moja vrata
Mislim
Naneo te put
Na kolosek moje sudbine
Shvatio si da ne smeš neodlučno da mi dolaziš
A sigurno odlaziš -
Moraš ostati.
Mislim
Ti si
Kada se čuje automobil na ulici
Došao si
Obući ću najlepšu haljinu
Tvoju omiljenu
Naneću parfem na mesta koja si najnežnije ljubio
Ogoliću ramena
Pokriću kolena
Izazvaću te -
Ostaćeš.
Uvek mislim
Ti si
Kada čujem korake na pločniku
To je tvoj hod
Žustar
Jak
Mislim
Izgleda da mu je žudnja za petama
Ide meni
Utolićemo glad
Razbesnećemo bogove
Ostaćemo skriveni pod budnim okom javnosti
Igraću se njegovim razumom
Skinuće moju maštu
Biće tu,
Možda.
Smejaću se nervozno
Nemirnih pokreta
Možda ću i upitati:
"Da li si došao da ostaneš?"
Mislim
Ti si
Kada čujem muziku
Doveo si svirače
Izaći ću na balkon
Pozvaćeš me da igramo Apokalipso
Zbuniću se -
Odakle kraj naše ljubavi?
Poljubićeš me hladnim usnama
Vrtiš me već duže vreme
Postaće mi muka
Ali platiću cenu slepe ljubavi -
Ne želim gledati realnost.
Mislim
Ti si
Naneće te vetar
Kao sneg na pragu
Okačićeš kaput u hodniku
Drhtaćeš od zime
Ogrejaćeš se o hiljadu godina staro drvo moje ljubavi -
Iskoristićeš ga da sebi telesno udovoljiš.
Procureće nektar nakupljene želje po tebi
Pogledaćeš me
Slagaćeš još jednom
Da ćeš probuditi leto u meni
Ali,
To si ti
Zato ću poverovati.
Mislim
Ti si
Moraš biti
Baš Ti
Nećeš dopustiti da sa drugim sperem grehe
Sa svojih bedara
Kada sam od tvojih reči nevinija
Od crkvenog krštenja;
Zato ću uvek misliti da si ti
Kada neko pokuca na moja vrata
Jer gore od tvog prisustva je samo tvoje odsustvo.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар