Idilični spisi slobode: Nestalo je reči

Nestalo je reči Uzdaha se bojim Jer su tamni kao soba U kojoj nisi ti Vrata se otvaraju bez kucanja Dodirom željne ruke Željne dodira Stanuješ u fruli Čije rupe stvaraju umetnost Ne bojim se svih ponora Ni velikih jezera Neki me odvedu obali Prečicom Do tebe Bojim se samoće unutar sebe I dana bez tvojih nagoveštaja Ovako udaljen od svega Gubeći iz vida potrebe Koje nisu svima iste Gnušajući se besmislu Sva pitanja postavljena sebi Beznadežno zgužvah Nema objašnjenja za život Stradanja su stalni trzaji A ljubav se meri Toplinom susreta.
Milan Gajić



Нема коментара:

Постави коментар