Ti znaš,
Ako otkriješ nenaslikane boje istine,
košmar nijansi stvarnosti,
nepoznate predele kolektivnog Ja,
lavinu vekovima prisilno neizgovorenog,
od tebe neće ostati čovek.
Samo živo lice preko koga preleću senke
Izgubljenosti. Bola. Bunta.
Ti znaš,
Ako saslušaš posebno ćutanje,
jauk mladih i starih,
vrisak utišanih,
jezik drugačijih,
neuništivi valjak površnosti poješće ti razum.
Ne slušaj. U tom beskraju ćeš se izgubiti.
Ali ti ne znaš,
Ako ugušim pobunu konformizma,
proširim građanski rat protiv ustajalosti,
preživim teror ograničenja,
prozrem u višeznačnost jednog čoveka,
ne nazovem malo malim, ni veliko velikim,
ne zarobim se prošlošću,
ne zalutam u budućnosti,
Srešću se ponovo sa sobom.
I obris na staklu će zadobiti oblik dostojan ljudskog.
Нема коментара:
Постави коментар